Izvor: B92, 18.Jun.2010, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šverc gasi tekstilnu industriju
Beograd -- Ukoliko država nastavi da tretira šverc kao socijalni program, nelojalna konkurencija sahraniće domaću tekstilnu industriju, upozoravaju tekstilci.
Crno tržište tekstila u Srbiji ostvaruje prihod od 1,5 milijardi evra godišnje, a budžet na ovaj način gubi oko 400 miliona evra samo na ime poreza
Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca i vlasnik modne kuće "Modus" iz Pančeva, kaže da su tekstilci Vladi na ove probleme ukazivali u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više navrata, ali nijedan od njih nije rešen u proteklih šest godina.
"Mi ne tražimo ništa drugo do da uslovi poslovanja budu jednaki za sve jer crno tržište ne može i ne sme biti socijalna politika ove države. Kada bi se crno tržište uvelo u legalne tokove, tražnja za domaćim tekstilom uvećala bi se za više od 500 miliona evra, što bi omogućilo nove investicije, ali i zapošljavanje novih radnika. Ovako će najuspešniji srpski tekstilci polako sasvim ugasiti proizvodnju zato što u ovom poslu više ne vide smisao”, kaže Knežević i dodaje da je u tekstilnoj industriji trenutno je zaposleno oko 32.000 ljudi, a procene su da bi u toku ove godine moglo da ostane bez posla najmanje 6.000 ljudi.
On objašnjava da se po veličini finansijskog obima, nelegalni izvori i načini distribuiranja robe na crno mogu razvrstati u četiri kategorije. Prvi i najveći je prodaja kineske robe, koje se, po završetku postupka carinjenja, 90 odsto proda na buvljacima, pijacama i u kineskim radnjama za keš bez bilo kakvih knjigovodstvenih razduženja. Obim prodaje ove robe godišnje, iznosi više od 800 miliona evra.
Švercerski kanali
Drugi veliki izvor predstavljaju komisione radnje, kojih u Srbiji trenutno ima oko 9.000. Iako to zakon drugačije propisuje, u ovim radnjama se, kaže Knežević, sav promet i dalje vrši za potrebe fizičkih lica na osnovu njihovih ličnih karata.
"Što znači da ta roba nema legalan ulaz. Tako, na ličnu kartu recimo svastike, vlasnik komisiona u radnju unese 500 komada majica. On te majice proda za keš, bez izdavanja računa, a u papirologiji radnje zavede da je robu vratio komitentu jer nije mogao da je proda. To može da radi jer niti ko kontroliše svastiku, niti njega. Na taj način sva švercovana roba može ući u legalne tokove prodaje, a danas svaki komision drži robu u vrednost od minimum 20.000 evra", kaže Knežević i dodaje da je Vlada, ovakvom načinu rada htela da stane na put, tako što je početkom ove godine donela pravilnik o evidenciji prometa i usluga, koji je stupio na snagu u aprilu, a koji je trebalo da uredi da poslovanje komisiona pređe u legalne tokove. Međutim, te odredbe, kaže, niko ne poštuje.
Treći veliki izvor je nelegalna proizvodnja koja se odvija u hiljadama malih radionica u Srbiji u kojima radi po pet-šest neprijavljenih radnika, a koje uglavnom šiju za buvljake, komisione, prodaju po firmama i za kineske tržne centre.
Četvrti izvor je prividan izvoz za Kosovo jer se najveći deo robe koji pređe granicu, na kraju crnim kanalima, najčešće čamcima preko Skadarskog jezera vrati u Srbiju.
Oštrija kontrola neophodna
Najveći izvori crnog tržišta
- Kineska roba koje se posle carinjenja prodaje za keš bez bilo kakvog knjigovodstvenog razduženja
- Komisiona prodaja
- Domaća radna snaga koja šije za potrebe buvljaka i kineskih prodavnica
- Prividan izvoz na Kosovo, kada se roba kroz papire i realno izveze na Kosovo, a onda se crnim kanalima vrati na domaće tržište
- Unos kvalitetne robe iz Italije, Turske i Mađarske, koja za potrebe butika kao lični prtljag stiže autobusima, avionima i automobilima
"Pored ova četiri velika izvora, treba istaći i takozvani "mravlji šverc" iz Italije, Turske i Mađarske. Radi se o robama više klase i cena koja se nabavlja za butike, a kroz carinu prolazi kao lični prtljag", objašnjava Knežević.
Mirko Todorović, vlasnik "Todora", ističe da država nema volju da se suprostavi sistematskom rešenju sive ekonomije.
A mogla bi. Ne tako što će po ulicama juriti prodavce, nego tako što će pooštriti kontrolu na granicama, pogotovo sa Kosovom koja je jako mekana, i preko koje sve može da se opere. A upravo je suzbijanje crnog tržišta ključ za rešenje problema budžeta. Ne samo u oblasti tekstila, već u svim ostalim granama. Kada bi se crno tržište "uteglo" budžet bi bio puniji za 20 do 30 odsto - kaže Todorović.
Afrodita Bajić, vlasnica modne kuće "Afrodit mod kolekšn", kaže da problem crnog tržišta nije nešto o čemu treba raspravljati, već stvar koju treba odmah rešavati.
"Meni konkurencija ne smeta kada je zdrava. Crno tržište treba da reši pravosuđe i na taj način olakša posao domaćoj industriji. Dok država u domaćim tekstilcima treba da prepozna interes i naše potencijale jer mi direktno i indirektno zapošljavamo ljude. U tom smislu država svima koji nude kvalitetnu robu treba da pomogne da se omogući plasman na atraktivnijim lokacijama, jer bi na taj način prodaja skočila i do tri puta. A to bi značilo nova radna mesta, veću proizvodnju, ali i veći PDV, odnosno puniji budžet", kaže Bajićeva.
.jpg)
