Izvor: Politika, 05.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šume su narodno blago
U Zakonu o šumama one će biti tretirane kao izuzetno vredan nacionalni resurs, bez obzira na to da li su u vlasništvu države, privatnih lica ili crkve
INTERVJU
VALJEVO – Diplomirani inženjer šumarstva Ješa Erčić (36), Valjevac, najmlađi je generalni direktor u istoriji Javnog preduzeća "Srbijašume". Upriličiti razgovor sa njim nije lako jer je reč o rukovodiocu koji ne podnosi kabinetski rad. S druge strane, gazdovati sa gotovo milion hektara šuma i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šumskog zemljišta, usklađivati rad 3.350 zaposlenih, odnosno 17 šumskih gazdinstava i 66 šumskih uprava, zahteva punu mobilnost.
U jednoj od retkih pauza zatekli smo ga u rodnom Valjevu.
• U pripremama za vlasnička i tržišna prestrojavanja, dokle su stigle
– Naš menadžment čini ozbiljne napore da preduzeće transformišemo u modernu, tržišno orijentisanu i profitabilnu kompaniju za domaćinsko gazdovanje državnim šumama. Inače, privatizacije JP "Srbijašume" neće biti. Još pre dve godine smo se izborili da šume ne mogu biti ni predmet koncesije. Dakle, ovaj nacionalni resurs biće u potpunosti u vlasništvu države, a nama je povereno da njime gazdujemo, unapređujemo ga, štitimo i koristimo na najbolji mogući način u interesu ukupne društvene zajednice.
• Šta očekujete od novog zakona o šumama?
– Jasno definisanje načina upravljanja šumama treba da bude jedna od ključnih odrednica novog zakona. U njemu će šuma biti tretirana kao izuzetno vredan nacionalni resurs, bez obzira na to da li je ona u vlasništvu države, privatnih lica ili crkve. To je neophodno i zbog činjenice što se šume u privatnom vlasništvu ne održavaju na zadovoljavajući način, a reč je o površini od oko 1,2 miliona hektara, koliko je i u vlasništvu države.
• U javnosti se stiče utisak da se kroz seču drvne mase srpske šume ozbiljno raubuju. Koliko je to tačno i u kakvom stanju su domaće šume?
– Pogrešno je mišljenje o nekontrolisanom raubovanju, jer se u ovoj delatnosti posluje po principima šumske etike i postojećeg zakona o šumama. Primera radi, godišnje u Srbiji priraste 2,9 miliona kubika drvne mase, dozvoljena seča je 1,8 miliona kubika, a mi posečemo 1,1 milion kubika. Ovaj podatak najbolje govori da se vodi briga o eksploataciji šuma i da se radi u skladu sa planskim dokumentima. Važno je reći i da "Srbijašume" u 24 rasadnika godišnje proizvedu više od 15 miliona sadnica, da je za minulih 15 godina formirano 40.000 hektara novih šumskih zasada, kao i da je plan našeg preduzeća da postojeću šumovitost od 27,1 odsto do 2050. godine podigne na 41 odsto, čime će se Srbija svrstati u red vodećih zemalja u Evropi.
• Za ambiciozne planove i savremeno poslovanje neophodni su kvalitetni kadrovi?
– Da, to je bio i razlog za osnivanje radne jedinice za ljudske resurse. JP "Srbijašume" posle prve faze restrukturisanja imaju 3.350 zaposlenih, od kojih je 491 sa inženjerskom diplomom, a oko 1.000 su tehničari i drugih struka. Znatan broj mladih ljudi upućujemo na stručna i specijalistička usavršavanja, jer je šumarstvo složena privredna grana i zahteva stalno učenje i praćenje onoga što se događa u svetu. Naravno, mislili smo i na naše zaposlene koji su tokom rada zbog povređivanja stekli određene kategorije invalidnosti. Nismo ih prepustili ulici, već smo u okviru projekta "Zaštitna radionica" izgradili prerađivački centar u Boljevcu kod Zaječara, u koji je uloženo 15 miliona dinara. Reč je o savremenom pogonu sa hladnjačom u kojem se prerađuju šumski plodovi – od čaja, preko pečuraka i lekovitog bilja, do meda. U tom pogonu je zaposleno 40 naših bivših radnika, a još toliko je angažovano u svojstvu kooperanata. Nama su povereni na upravljanje i znatni delovi ribarskih područja, a u svom sastavu imamo i 43 lovišta sa 12.000 krupne i 80.000 sitne divljači. U poslednje vreme aktivno učestvujemo u poslovima otvaranja novih ski-staza i žičara na našim planinama. Od svih ovih delatnosti, u kojima proizvodi od drveta učestvuju oko 80 odsto, godišnje ostvarujemo više od četiri milijarde dinara.
• Kakva je situacija sa šumama na Kosovu, odnosno saradnja sa JP
– Sa JP "Vojvodinašume" imamo dobru saradnju i saglasni smo da radimo na zajedničkom interesu zaštite i unapređenja šumskog blaga Srbije. Što se tiče šuma na Kosovu, mi njima i dalje gazdujemo, ali uz dosta poteškoća iz svima poznatih razloga. Unajkraće rečeno, mi na tim prostorima sadimo i negujemo šume, a naoružani Šiptari ih bespravno seku.
--------------------------------------------------------------------------
Crkvi će se vratiti njene šume
• Donošenjem zakona o restituciji, crkva očekuje da joj se, posle 60 godina, vrate u vlasništvo oduzete šume?
– Nemamo ništa protiv da se počinjena nepravda ispravi. Od crkve očekujemo korektan dogovor, jer ima dosta šuma koje treba da budu vraćene a u koje je naše preduzeće uložilo znatna sredstva. Prema našim saznanjima, crkvi treba da bude vraćeno oko 45.000 hektara šuma, kojima će po novom zakonu upravljati šumarski inženjeri, a kako će crkva gazdovati i raspolagati tim resursom – u to se nećemo mešati.
Budo Novović
[objavljeno: 05.12.2006.]
