Izvor: Politika, 27.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Subvencije u "švajcarcima" nema
Za drugu polovinu godine još 1,6 milijardi dinara, a ukida se garancijski depozit u visini od 10 odsto od cene nekretnine
Država će nastaviti da subvencioniše stambene zajmove u evrima, ali ne i u švajcarskim francima. Za drugu polovinu godine za kupovinu prvog stana za mlađe od 45 godina uz subvenciju izdvojeno je 1,6 milijardi dinara. Kako je juče odlučila Vlada Srbije, ukida se garancijski depozit u visini od 10 odsto od cene nekretnine, odnosno traženog iznosa kredita, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a koji se obezbeđivao iz budžeta.
Za subvenciju stambenih zajmova za ovu godinu obezbeđeno je ukupno 3,3 milijarde dinara, a od toga je do sada potrošeno 1,4 milijarde evra. Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je od januara do 30. juna osigurala 1550 subvencionisanih stambenih kredita za kupovinu prvog stana za mlađe od 45 godina, za šta je izdvojeno ukupno oko 1,3 milijarde dinara. Program o subvencionisanju stambenih kredita za period januar–mart 2007. kasnije je produžen od juna.
Kako ističu iz Korporacije, svega 15 klijenata odlučilo se da svoj kredit indeksira u švajcarskim francima, za šta je utrošena ukupna suma od oko 17 miliona dinara.
Banke potpisnice ovog ugovora su: banka Inteza, Erste banka, Čačanska banka, Meridijan banka, Metals banka, Komercijalna banka, EFG Evrobanka. Od njih su samo dve banke realizovale ove kredite – Komercijalna banka i EFG Evrobanka Štedionica.
Ukoliko sredstva koja su predviđena Programom dugoročnog stambenog kreditiranja za period januar–decembar 2007. na mesečnom nivou ne budu potrošena, biće realizovana u narednim mesecima. Ovim programom, kako se između ostalog navodi, omogućiće se građanima da jeftinije dođu do krova nad glavom, kao i razvoj tržišta nekretnina i hipotekarnih kredita. Očekuje se i da će konkurencija među bankama značajnije smanjiti kamate i da će se povećati broj novoizgrađenih stanova.
Inače, protiv ideje da se subvencionišu i krediti u švajcarskim francima u startu su bili, kako NBS, tako i pojedini bankarski stručnjaci. Srpska privreda, objašnjavali su, vezana je za evro, pa bi rastom "švajcarca" prema evropskoj valuti automatski došlo i do rasta prema dinaru, što bi značajno podiglo iznos kamata, koje se plaćaju u domaćoj valuti. Time bi oni koji su uzeli takav kredit, računajući na niže kamate, u stvari sebi učinili "medveđu uslugu".
B. Dumić
[objavljeno: 27.07.2007.]
.jpg)
