Izvor: Politika, Fonet, 28.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Struja ne poskupljuje, dok gas pojeftinjuje

Ekonomska kriza odlaže najavljena poskupljenja električne energije. – Kapacitet „Južnog toka” veći od deset milijardi kubika

Jedinu korist koju bi građani Srbije mogli da izvuku iz ove ekonomske krize jeste što struja do kraja godine, najverovatnije, neće poskupeti, dok će gas u drugoj polovini godine pojeftiniti. Ministarstvo energetike, koje daje saglasnost za poskupljenje energenata – struje, tečnih goriva, gasa, odlučilo je da zbog sve težih okolnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kojima građani žive ne prihvati preporuku Ministarstva finansija da se cene energije koje određuje država koriguju do kraja godine za maksimalno 15 procenata.

Ovo je u razgovoru za „Politiku” potvrdio dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, dodajući da se cene tečnih goriva menjaju u skaldu sa Uredbom o cenama derivata.

Krajem prošle godine najavili ste da će u 2009. električna energija poskupeti dva puta. Da li će ove godine poskupeti i u kom procentu?

Prošle godine smo projektovali da 2009. godine struja poskupi dva puta, a prvi put na početku ove godine. Drugo poskupljenje planirali smo za poslednju četvrtinu 2009. Elektroprivreda Srbije je poslala zahtev, s kojim se složila Agencija za energetiku, da 1. aprila cena električne energije bude uvećana za osam odsto. Glavni razlog zašto do poskupljenja neće doći je velika ekonomska kriza i ukupne mere koje preduzima Vlada Srbije. Odlučili smo da od aprilskog poskupljenja odustanemo jer bi se to negativno odrazilo na održanje makroekonomske politike.

Do kada će ova privremena mera trajati?

Ona će biti na snazi sve dok se ne poveća finansijska likvidnost i dok ne bude zabeležen privredni rast. Nismo znali da će biti tolika finansijska nelikvidnost kolika je iskazana na kraju februara. Tada smo videli kakve su ekonomske prilike i da se zbog toga mora ići na kresanje svih vidova potrošnje. Istovremeno, moraju se stvarati uslovi za intenziviranje aktivnosti u onim sektorima koji najbrže mogu da dovedu do privrednog rasta.

Da li to možda znači da ove godine neće poskupeti električna energija?

Ukoliko ne bude pozitivnih ekonomskih pomaka onda će i cena struje mirovati.

Da li očekujete da bi neko kasnije, zato što održavate nisku cenu struje, mogao da Vas optuži da ste na taj način namerno umanjili vrednost EPS-a?

Slažem se da EPS ne bi trebalo preko niske cene struje da vodi socijalnu ekonomsku politiku. Dogovorili smo se da ne bude tako. Međutim, u ovom trenutku treba da birate hoće li to izazvati nove turbulencije i nestabilnost nacionalne valute, povećanje stope inflacije i zatvaranja nekih privrednih pogona jer će im, ako dođe do poskupljenja, cena biti previsoka. Poskupljenje struje dodatno bi opteretilo siromašne slojeve stanovništva.

Elektroprivreda Srbije je 2007. godine zabeležila gubitak od oko sto milijardi dinara. Kako je nacionalna elektroenergetska kompanija poslovala prošle godine?

To nije realan gubitak ovoj javnog preduzeća. Do tolikog gubitka se došlo zbog drugačijeg načina računovodstvenog prikazivanja poslovanja. Prema informacijama kojima raspolažem, prošle godine EPS nije zabeležio gubitak.

Dokle će građani posredno, dakle iz državnog budžeta, pokrivati manjak u kasi EPS-a?

Potrošači u Srbiji plaćaju najjevtiniju cenu električne energije u Evropi, a po stanovniku su mnogo veći izdaci, na primer, za telefoniranje nego za električnu energiju. Nacionalna elektroprivreda se ne finansira iz republičkog budžeta, već se EPS sam finansira. Realnih gubitaka u periodu od kada sam na čelu Ministarstva rudarstva i energetike EPS nije zabeležio. Oni su poslovali po ekonomskih principima.

Ako EPS nema profita, kako može da učestvuje na tenderu za kupovinu akcija Elektroprivrede Crne Gore?

Ovde je reč o strateškim potezima za koje se vredi i zadužiti. Namera je da povežemo elektroenergetske sisteme u regionu, što znači EPS, Elektroprivredu Republike Srpske i EP Crne Gore. Tako bismo bili najkonkurentniji elektroenergetski sistem u jugoistočnoj Evropi. Kada smo donosili odluku da se pojavimo kao mogući kupac akcija EP Crne Gore znali smo da EPS nema finansijsku podlogu pa smo računali i na uzimanje kredita.

Da li će EPS u Vašem mandatu biti privatizovan?

U mom mandatu Elektroprivreda Srbije sigurno neće biti privatizovana. Veliki sam protivnik da do toga dođe. Smatram da i ubuduće vlada Srbije u EPS-u treba i da ima većinski paket akcija. Da je EPS do sada privatizovan, sada bismo imali mnogo težu i uopšte drugačiju situaciju. Novog vlasnika sigurno ne bi bila briga da li bi nova cena struje uticala na ukupna makroekonomska kretanja u zemlji i na povećanje stope inflacije.

Kada očekujete da će biti potpisan ugovor o izgradnji dve elektrane u Srbiji?

Prva faza ovog tendera je završena i zadovoljni smo interesovanjem velikog broja kompanija koje su zainteresovane da budu zajednički partneri u ovom poslu. Realno je očekivati da ugovor budu potpisan u oktobru ove godine.

Šta je s projektom izgradnje termoelektrana u Vojvodini?

Na pretprošloj sednici republičke vlade odlučeno je da se može pristupiti raspisivanju tendera za projekat gasne toplane „Novi Sad” kapaciteta 450 megavata. Elektroprivreda Srbije će uskoro raspisati ovaj tendera.

Da li ste kao predsednik Skupštine akcionara NIS-a potpisali bilo kakav završni račun za 2008. godinu?

Nisam potpisivao nikakve završne račune.

Kako je moguće da se pojave dva različita završna računa – srpski s dobitkom i ruski s gubitkom?

Nisam dobio na uvid dokumentaciju na osnovu koje bih o tome mogao nešto više da kažem, ali je činjenica da je NIS treći kvartal 2008. godine završio s dobitkom od oko 2,3 milijarde dinara. Po tom osnovu se očekivalo i da će kraj godine dočekati u plusu. Prema analizama novog ruskog menadžmenta, pojavio se gubitak od oko 3,8 milijardi dinara.

Objasnite kako?

Ruska strana je sama posle toga rekla da je bilo određenih grešaka u obračunu, da su prevideli neke stvari i dogovoreno je da pozovu nezavisnog revizora KPMG koji će sačiniti završni račun.

Ako se pokaže da su Rusi bili u pravu?

Takva činjenica se mora prihvatiti. Ili da srpska strana angažuje drugog nezavisnog revizora koji će izvršiti superviziju završnog računa. Međutim, mislim da smo s ruskim partnerom postigli solidan dogovor i da nema smisla povlačiti radikalne poteze.

A tužba sudu? Zar to nije radikalan potez Rusa? Pri tom Vas nisu ni obavestili o tome?

Tužba ima tehnički karter. Posledica je različitog tumačenja svojinskih prava iz međudržavnog sporazuma. Ruska strana smatra da sve ono što je pripadalo NIS-u na dan 31. decembra 2007. godine predstavlja imovinu NIS-a koja treba da se proporcijalno vlasničkom učešću prenese njima, kao našem partneru u zajedničkom poslu. Međutim, ovde nije reč o imovini, već o dividendama. O dobiti firme čiji je suvlasnik osnivač – a to znači država Srbija. Dakle, to su pare koje idu u budžet Srbije. I na bazi tih elementarnih činjenica Skupština akcionara NIS-a je donela odluku o neraspoređenoj dobiti u 2006. i 2007. godini.

Šta to konkretno znači?

To znači da se tih sedam milijardi dinara neraspoređene dobiti vraća u budžet, a vlada ih raspoređuje prema svojim potrebama.

Hoćete da kažete da je država te pare mogla da preusmeri „Srbijagasu”, „Putevima Srbije”, „Jatu” ... onima koji imaju nenaplaćena potraživanja prema NIS-u?

Skupština akcionara NIS-a je donela odluku da tih sedam milijardi dinara pripadne osnivaču kompanije po zakonima koji važe u Srbiji, a to je vlada. Vlada je tako izvršila preraspodelu dobiti određenim javnim preduzećima koja su dugovala NIS-u. Otud se pojavljuju te razlike u završnim računima. Naša želja je da ne zaoštravamo situaciju i verujem da će na prvoj sednici Upravnog odbora 1. aprila to pitanje biti na dnevnom redu.

Da li će Srbija „Gaspromnjeftu” morati da nadoknadi gubitak ukoliko revizorski izveštaj potvrdi da je NIS prošlu godinu završio s minusom?

Ne.

Kako će se to pitanje regulisati?

Ruska strana se ugovorom obavezala da na sebe preuzme sva dugovanja do iznosa od oko 317 miliona evra. Ispostavilo se da su ta dugovanja veća. A ona su mogla nastati iz dva razloga. Prvi je cena nafte, koja je u prvoj polovine godine konstantno rasla, a proporcijalno tome i cena derivata. U jednom periodu je kupljena velika količina nafte jer se očekivalo da će cena, po najavama analitičara, biti viša za još 50 dolara, a barel se već prodavao po 150 dolara. Onda je došlo do nepredviđenog pada cene crnog zlata, a ti derivati dobijeni iz skupe nafte prodavani su po znatno nižim cenama.

Drugi razlog koji je mogao dovesti do gubitka jeste disparitet kursa dinara prema jakim valutama. Dolar je svojevremeno vredeo 51 dinar, a sada vredi više od 75 dinara. U ovakvim okolnostima ne treba mnogo vremena da se ta dobit istopi.

Da li je Kiril Kravčenko, generalni direktor „Gaspromnjefta”, mogao da preda završni izveštaj bez saglasnosti UO i Skupštine akcionara NIS-a?

Taj izveštaj se ne može smatrati predatim.

Šta je onda stiglo u Ministarstvo finansija, prema kome je gubitak NIS-a 3,8 milijardi dinara?

Stigao je analitički materijal koji su Rusi uradili. Završni izveštaj je, pre nego što je poslat, morao da prođe i Upravni odbor i da dobije saglasnost Skupštine akcionara NIS-a. Jedino se u tom slučaju može smatrati verodostojnim i merodavnim.

Znači li to da su Rusi bili neozbiljni?

Nije reč o neozbiljnosti, već o tome da su prebrzo sve radili. Želeli su da se ograde, konstatuju u kakvom su stanju zatekli kompaniju, da bi pokazali rezultate nastale od trenutka njihovog preuzimanja firme. Važno je, međutim, da se, nezavisno od toga kakvi su rezultati poslovanja, neće dovoditi u pitanje dinamika i obim investicija u modernizaciju NIS-a. Imamo zajednički cilj da NIS postane najkonkurentnija kompanija u regionu.

Da li ste razgovarali s menadžmentom NIS-a o eventualnom preuzimanju „Petrohemije”?

Obavio sam razgovore i očekujem da u narednih deset dana menadžment izađe s nekim prihvatljivim aranžmanom s „Petrohemijom”.

Da li ćemo morati do juna da čekamo da se Rusi izjasne hoće li graditi podzemno skladište gasa ili ne?

Na razgovorima ovih dana s delegacijom „Gasproma”, koju je predvodio Aleksandar Medvedev, ujedno i direktor „Gaspromeksporta”, dobili smo uveravanja da će konačan odgovor na koji način će ruska strana učestvovati u završetku skladišta „Banatski Dvor” stići krajem aprila. Oni su veoma odgovorno pristupili tom poslu i do tada se očekuje završetak studije koja treba da pokaže kakve su tehničke mogućnosti ovog skladišta.

Očekujemo da bi kapacitet skladištamogao biti oko trista miliona kubnih metara gasa, što bi omogućilo da već početkom naredne grejne sezone dnevno iz Dvora povlačimo između tri i pet miliona kubika gasa. U ovom času u skladištu imamo oko sto dvadeset miliona kubika. U fazi smo iznalaženja finansijske konstrukcije za završetak prve faze gradnje i završetak gradnje gasovoda Gospođinci – Banatski Dvor. Gradnja ovog gasovoda bi mogla biti gotova za dva meseca.

Ukoliko „Gaspromeksport” odmah kaže da pristaje?

U tom slučaju ćemo mi finansijski lakše realizovati ceo projekat. Manje će nas koštati završetak gradnje prve faze. Ukoliko ne budu odmah ušli u posao, već tokom druge faze, Srbija ne gubi ništa, već će samo u drugoj fazi valorizovati ono što je u prvoj uložila. Toliko koliko smo mi uradili u prvoj fazi ruska strana bi trebalo da uradi u drugoj i za još jedan procenat više pošto ima većinsko vlasništvo.

Koliko nam para treba za završetak prve faze?

Za izgradnju gasovoda, linije za punjenje, proizvodnju i samo punjenje gasom, između pedeset i pedeset pet miliona evra, što će u krajnjoj liniji zavisiti i od cene gasa u trenutku kada se gas bude utiskivao u skladište. Podneli smo predloge nekim bankama za obezbeđivanje kredita. Evropska banka za obnovu i razvoj i još neke banke izrazile su spremnost za realizaciju ovog velikog projekta.

Ako sklopimo partnerstvo s Rusima, da li ćemo moći da prodajemo taj gas trećem licu?

Imaćemo dovoljno slobode. Suština je da mi pravimo dogovor da u posebnim prilikama i kriznim situacijama raspolažemo svim količinama gasa koje se nalaze u skladištu, a onda Rusima platimo onoliko koliko smo gasa povukli.

Važno je da ne prođemo kao Slovačka koja ima najveće skladište gasa u Evropi, od oko šest milijardi kubika, ali tokom gasne krize nije mogla da povuče ni kubik gasa jer je sav gas bio prodat vlasnicima firmi iz evropskih zemalja.

Ukoliko ne dođe do dogovora?

Srbija može sama da završi i drugu i treću fazu skladišta ili da s nekim drugim strateškim partnerom uđe u zajednički posao, ali „Gaspromeksport” se međudržavnim ugovorom obavezao da će graditi „Banatski Dvor”.

Kada se očekuje potpisivanje ugovora o gradnji „Južnog toka”?

Očekuje se da će to biti u Plovdivu, krajem aprila, u prisustvu šefova država. Rusi sagledavaju detalje ulaganja, nema spornih momenata ni oko trase ni oko kapaciteta gasovoda. Realno je očekivati da će on biti veći od predviđenih deset milijardi kubika.

Da li su kupovinom NIS-a Rusi postali vlasnici naftnih i gasnih bušotina u Vojvodini?

Nisu, već samo imaju pravo na eksploataciju. Ni NIS nije bio vlasnik, pa ne mogu ni oni.

Jasna Petrović - Dejan Spalović

[objavljeno: 29/03/2009]

Nastavak na Politika...

B92: Škundrić o ceni struje i gasa

Mondo: Struja najverovatnije neće poskupeti

RTS: Škundrić: Struja neće poskupeti, gas jeftiniji

Radio Televizija Vojvodine: Škundrić: Struja neće poskupeti, gas će pojeftiniti