Izvor: Politika, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strana rudarska lampa u srpskim oknima
Jedan od ključnih vladinih igrača nedavno je u neformalnom razgovoru primetio: "Bilo je neke istine u čitankama iz doba SFRJ. Srbija je zaista bogata rudnim blagom". Izgleda da su te čitanke pažljivije čitali stranci: kanadska kompanija "Dandi plemeniti metali" spremna je da u roku od četiri godine uloži između 250 i 300 miliona dolara u otvaranje rudnika molibdena u Surdulici. Kako to da Kanađani, Francuzi, Švajcarci ili Rusi imaju više interesa da ulažu u istraživanja i eksploataciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rude u domaćim rudnicima, a da Srbija u tome nije našla računicu.
Da li je, dakle, Srbija toliko siromašna, da svoja rudna bogatstva nije mogla da iskoristi za proizvodnju automobila, kompjutera ili neke druge skupe robe, pa je izlaz našla u prodaji, ili se samo ponaša tržišno.
Dejan Rajković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, kaže da ima i jednog i drugog. Činjenica je da država nema više novca za skupa istraživanja i oživljavanje rudnika, jer je reč o velikim investicijama koje su visokorizične. U takvoj situaciji jedino rešenje je privatizacija i oslanjanje na privatan kapital.
Odličan primer za to je upravo "Dandi", ističe Rajković, podsećajući da su rudnik molibdena u Mačkatici otvorili Nemci i eksploatisali ga tokom Drugog svetskog rata, a od tada ležište nije eksploatisano zbog ograničenih rezervi siromašne rude i prilično niske cene molibdena na svetskom tržištu.
Inače, od molibdena se dobija visokokvalitetni čelik koji se koristi u energetici i svugde gde su prisutni visoke temperature i pritisci, kao što je avionska industrija, proizvodnja oružja, gradnja termoelektrana, nuklearki, gasovoda.
Upitan da pojasni šta je glavni razlog zbog čega su stranci zainteresovani da ulažu u istraživanje ležišta i srpske rudnike, Rajković kaže da je u pitanju sadašnja visoka cena olova, bakra i cinka kojih kod nas najviše i ima.
– Godinama je cena ovih ruda bila niska, tako da nije ni bilo računice za njihovu eksploataciju. Situacija je, međutim, danas sasvim drugačija, jer je tražnja za ovim metalima iz dana u dan sve veća. Glavni problem je, međutim, kolike su stvarne rezerve tih ruda i koliko će se nekome ko uloži 500 miliona dolara u istraživanje i podizanje rudnika novac vratiti i za koje vreme – ističe Rajković.
U ovom poslu se, napominje on, niko nije obogatio preko noći, već se uz mnogo sreće, prema podacima Svetske banke, profit ostvaruje tek posle 10 godina istraživanja i otvaranja rudnika, i još oko sedam godina za otplatu kredita.
Timočko-magmatski kompleks zbog sadržaja rude bakra i zlata predstavlja danas jedno od najvažnijih rudnih područja Srbije. To potvrđuju i najveće svetske rudarske kompanije koje su zainteresovane za izvođenje istraživačkih radova, na ovom ali i drugim lokalitetima u Srbiji, koje "pohode" australijsko-engleski "Rio Tinto", američki "Filips Dodž", SEE, ali i domaći "Mureks".
Na rudnom polju Crni vrh utvrđeno je prisustvo značajnih resursa bakra, olova cinka i plemenitih metala, koji zahtevaju ulaganja u dalja istraživanja u iznosu od više desetina miliona dolara, kako bi se utvrdile rudne rezerve i ekonomičnost eksploatacije. Ukupni utvrđeni mineralni resursi iznose više od 600.000 tona bakra, više desetina hiljada tona olova, cinka i zlata, dok se procenjuje da su resursi bakra oko milion tona. A nisu zanemarljive ni rezerve zlata. Upravo je to razlog što je država svojevremeno raspisala tender za davanje koncesija. U oštroj konkurenciji četiri ponuđača, opet je "Dandi" pobedio na tenderu i dobio koncesije za istraživanje i eksploataciju bakra, zlata i pratećih metala na ovom rudnom polju i to za područja Čoka Kuruga, Čoka Kupjatra i Tilva Njagra, zbog čega se ova kanadska firma vrlo visoko kotira na listi ulagača u istinske grnifild investicije u Srbiji.
Rajković kaže da se godišnje Ministarstvu rudarstva i energetike podnese više od 80 zahteva za istraživanje svih vrsta mineralnih sirovina, a najviše građevinskih materijala. A da svega pet do šest trajnije opstane kroz eksploataciju.
Za "Dandijem" nimalo ne zaostaje ni australijsko-engleska kompanija "Rio Tinto", koja je dobila koncesije za istraživanje i eksploataciju borne rude na teritoriji Baljevca. Procenjuje se da su zalihe bornih minerala na području Baljevca veće od osam miliona tona. Procenjuje se, takođe, da će sredstva za izgradnju rudnika i rafinerije iznositi više od 100 miliona evra i da će upošljavati veliki broj radnika.
Takođe, intenzivna istraživanja se obavljaju i na području Jadra u zapadnoj Srbiji. A upravo je sa ovih prostora pre godinu dana javnost saznala da je Supermen iz Srbije, jer je tu pronađen mineral kriptonit.
U geološka istraživanja borne rude na ovim lokalitetima do sada je uloženo više od 10 miliona dolara. Inače, tona praha borne kiseline na tržištu košta oko 2.000 dolara, a Evropa i svet imaju veliku potrebu za njim. Trenutno se najviše koristi u staklarskoj i keramičkoj industriji, ali, i u industriji gradnje nuklearnih reaktora. S obzirom na to da država nije imala dovoljno novca za dodatna istraživanja, jedini izlaz je bio u davanju koncesija.
"Rio Tinto" je računicu za ovaj posao našao i u činjenici da je tržište bornih sirovina prilično monopolisano, odnosno da je 65 odsto svetskih rezervi i oko 90 procenata svetske proizvodnje koncentrisano u samo nekoliko zemalja – SAD, Turskoj i Argentini.
Jednu od srpskih firmi koja izvodi istraživanje zlata, olova i cinka na prostoru istočne Srbije i Prijepolja – domaći "Mureks", osnovao je jedan naš bivši pilot.
Srpska rudarska industrija i mineralni potencijali biće do kraja novembra na promociji u Tokiju, a naredne godine u Londonu i Torontu, potvrđuju u Ministarstvu energetike. Upravo će to biti prilika da se strani investitori upoznaju sa rudnim potencijalima i pozovu da ulažu u Srbiju.
Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, nada se da će posle promocije rudnih potencijala u Tokiju, Londonu i Torontu, tokom ovog meseca, porasti interesovanje za grinfild ulaganja u Srbiju, dodavši da su i sami Japanci zainteresovani za celu stvar što je potvrđeno i prilikom nedavnog predstavljanja master plana koji se radi u saradnji sa japanskom agencijom Džajka.
Popović kaže da su manji rudnici u Srbiji uglavnom privatizovani, dok veliki rudarski sistemi poput RTB "Bor" i Javnog preduzeća Podzemna eksploatacija uglja iz Resavice još čekaju kupce.
Jasna Petrović
[objavljeno: ]
.jpg)
