Izvor: N1 televizija, 05.Okt.2018, 17:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stojiljković: Dostojanstven rad je postao retkost

Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković kaže da je dostojanstven rad postao retkost. Od oko dva miliona ljudi koji rade, tri petine od tog broja ili milion i 200 hiljada radno angažovanih trpi ovaj ili onaj oblik prekarnosti, navodi. Dve trećine društva je u agoniji pukog preživljavanja, dodaje.

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost" i profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković je naveo da pre nego što nešto kaže o 7. oktobru, Svetskom >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << danu dostojanstvenog rada, mora da se osvrne na 5. On ističe da će 5. oktobar, prema njegovom mišljenju, značajan datum koji će biti zapaćen kao dan kada smo izašli iz autoritarnog sistema i izolacije i samoizolacije, otvorili put ka demokratskim promenama i ka blagostanju.

Stojiljković kaže da su minimalne zarade podignute, ali frustrira to što su one došle do 220 evra, a da je minimalna potrošačka korpa oko 300 evra.

"I sve ostalo što se desilo može da stane u jednu rečenicu - probuđene nade i izneverena očekivanja. I nisu tu poražene političke elite, ove ili one... Svi su oni menjali kostime, menjali su uverenja, prelazili s pozicije na poziciju, u ovom ili onom sastavu, bili opozicija ili vlast... Menjali su uverenja, ali nisu menjali svoje ugodno uhlebljenje. Svi su ostali u zoni uticaja, novca i politike. Poraženi smo mi, građani i građanke Srbije, jer nismo umeli da slatkorečiva obećanja pretvorimo u oročene obaveze", naglašava profesor Stojiljković.

Gost N1 ističe da se danas nalazimo na 86 odsto BDP-a koji smo imali 1989, i da smo, uprkos pričama o rastu, došli tek do trećine proseka BDP u EU.

Vraćajući se na položaj radnika, ističe da je dostojanstven rad postao retkost. Govoreći šta se podrazumeva pod tim "dostojanstven rad", profesor kaže da to znači da imate ugovoren, siguran posao, bezbedan u svakom pogledu, gde vam niko ne gužva karakter, ne tera vas da potpisujete akta za koja niste ubeđeni da treba, na kom ne donosite presude koje vam došaptavaju, a da je uz to - na vreme i pristojno plaćen. Što se bezbednosti tiče, istakao je posebno kao veliki problem to što ljudi ginu na gradilištima.

Stoljiljković konstatuje da smo u sve većoj meri zarobljeni u prekarnom radu.

Prekarni rad znači nesiguran, neizvestan, povremen, koji uglavnom prati odsustvo radničkih prava i sindikalne zaštite, postaje svakodnevica, naglašava gost Dana uživo, dodajući da su ljudi na to prinuđeni, jer moraju da nađu bilo kakav  posao.

"Nisu samo prekarizovani ljudi koji imaju niske kvalifikacije, niske dohotke, oni u delatnostima koje nisu tržišno adekvatno valorizovane, već su prekarizovani svi koji su profesionalno uniženi... Svi urednici i novinari koji rade po diktatu ili politike ili oglašivača... A to je često u međusobnoj, direktnoj vezi", navodi gost Dana uživo.

Kad se govori o prekarizaciji rada, ne vidim kako ljudi sa visokim obrazovanjem i solidnim profesionalnim pozicijama ne vide da su i sami prekarizovani, to zahvata poslednjih godina posebno kreativne industrije i obrazovanje, dodaje gost N1.

Stojiljković kaže da je problem što to sve ostavlja prostor za brze zarade i "ekonomiju pohlepe", i da nisu tu jedini krivci domaći poslodavci - da korporativni kapital prednjači u tome. Podsetio je na štrajk u Fijat krajsleru i Juri, gde se, kako kaže, videlo da ne plaćaju ništa - ni energente, ni prostor, da plate isplaćuje država, a da se država u štrajku ponaša kao agent stranih poslodavaca.

Profesor kaže i da se javlja "čudan brak iz računa" između zaposlenih i poslodavaca pa se dogovore zbog doprinosa, i pristaju na minimalnu zaradu, a da se ostatak isplaćuje "na ruke".

Stojiljković kaže da su minimalne zarade podignute, ali frustrira to što su one došle do 220 evra, a da je minimalna potrošačka korpa oko 300 evra. Pri čemu se to odnosi na 350.000 ljudi, dodaje. Ističe 70 odsto ljudi radi za zarade do 40.000, i naglašava da je to malo više od minimalne potrošačke korpe od 36.000 dinara.

Dostojanstveni rad je sve ređa kategorija i sve neizvesnija, dodaje. Ističe da je poslednjih godina svaki 7 posao - posao na neodređeno vreme. On dodaje da je sve više nesigurnosti, da vas prvo firma otpusti, pa onda počnete da radite u agenciji za privremeno-povremeno zapošljavanje, pa vas ista ta firma ponovo angažuje, po daleko nepovoljnijim uslovima.

Ako u Srbiji ne računate poljoprivrednike, radi oko dva miliona ljudi, a tri petine od tog broja ili milion i 200 hiljada radno angažovanih trpi ovaj ili onaj oblik prekarnosti, navodi.

"Svi smo mi ili dve trećine društva je u agoniji pukog preživljavanja", zaključuje profesor Zoran Stojiljković.

Nastavak na N1 televizija...