Izvor: Politika, 21.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečajeva se kloni i država
Republička poreska uprava pokušava na sve načine da naplati poreze i doprinose, ali od stečaja, kao poslednje mere, nema mnogo vajde
Na nedavnoj konferenciji za medije guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, saopštio je da je polovinom februara blokiran račun imalo 58.069 preduzeća, od kojih je čak 37.083 duže od godine dane. Suma zbog koje su im blokirani računi popela se na 218 milijardi dinara. I da bi tu priču „začinio” izneo je podatak da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u čak 97 odsto slučajeva blokadu „spustila” Poreska uprava.
„Politika” je pitala pomoćnika direktora Poreske uprave Srbije Zorana Vasića, zbog čega toliko dugo drže „na ledu” te firme i nije li sasvim normalno da ih „gurnu” u stečaj na šta imaju sva prava po novom zakonu. Vasić kaže da ne sumnja u tačnost guvernerovih podataka, ali činjenice su jedno, a život naš svakidašnji – nešto malo drugačiji.
Poreska uprava se, kaže, trudi na sve moguće načine da do poreza i doprinosa dođe redovnim postupkom, pa ako to ne ide poseže se za čitavim arsenalom drugih mehanizama. Stečaj je poslednji u nizu i to ne sasvim slučajno, a još manje usled nekakve bolećivosti poreznika prema dužnicima i lošim platišama.
– Nije nam cilj da poreskog obveznika zbog naplate državnih prihoda „potopimo”. Samo uspešan privrednik, koji radi i posluje, može da plaća porez. Zato činimo sve da mu tu obavezu olakšamo. Ali, kada se iscrpe takvi mehanizmi moramo pribeći i onim manje popularnim kao što je zabrana raspolaganja novčanim sredstvima ili takozvana blokada računa. Poreznici skidaju blokadu i primenjuju blaže mere obezbeđenja plaćanja kada za to ima smisla. Jedna od mera je i da je dužnikov dužnik naš dužnik. Onemogućavamo cesije, asignacije i sve vrste dovijanja”, kaže Vasić i dodaje da im tek na kraju ostane kao poslednja mogućnost – stečaj. Zašto ne i stečaj?
Formalno nije nikakav problem Poreskoj upravi da za sve dužnike koji su blokirani pokrene i stečaj. Pogotovo one kojima je račun „na ledu” već godinama. Pokreće se postupak pred nadležnim trgovinskim sudom, on određuje stečajnog upravnika... i mehanizam se odvija gotovo rutinski. Ali, pre tog poteza, kaže Vasić, valja položiti takozvani predujam troškova. To, u zavisnosti od duga i procenjene stečajne mase, mogu biti i pozamašna sredstva. Tih para Poreska uprava najčešće nema.
Zato Poreska uprava procenjuje da li joj se isplati takav potez, jer su u najvećem broju slučajeva u blokadi preduzeća čija je organizaciona forma DOO – društvo sa ograničenom odgovornošću. Ona koja najčešće nemaju nikakvu imovinu ili osnovna sredstva za rad. Kakva vajda od stečaja za takve firme, pita Vasić. Mišljenja je da bi zakonodavac trebalo drugačije da uredi deo koji se odnosi na ovlašćene predlagače koji bi bili u obavezi da podnesu predlog za pokretanje stečajnog postupka kada se za to stvore uslovi.
Sledeći, ali ništa manje važan problem je redosled u naplati potraživanja iz eventualne stečajne mase – na prvom mestu se isplaćuju troškovi stečaja, potom zaostale zarade i doprinosi zaposlenih, na trećem su potraživanja po osnovu poreza u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajai na kraju spiska država sa poreskom upravom. Kada se svi namire za poreznike najčešće ne ostane ništa, a imali su priličnog troška. Bolje je, dakle, ne činiti ništa. Manja je šteta. Zaključno sa poslednjim danom prošle godine u stečaj je otišlo, a poreznici ostali uskraćeni svih 30 milijardi dinara.
S. Kostić
---------------------------------------------------------
Bolja naplata poreza
Iako bi se na osnovu mnogih podataka moglo zaključiti da nam poreska disciplina nije baš najjača strana početak ove godine, prema podacima Vasića, govori, ipak, nešto drugo. Planom za januar 2009. bilo je predviđeno da se naplati 29,1, a u kasu se slilo 30,1 milijarda dinara ili 4,3 odsto više od planiranog. To je po oceni našeg sagovornika dobar signal. On ni lanjski rezultat, kada je po osnovu blokade računa poreskog obveznika u redovnom postupku naplaćeno 39, a u prinudnom 36 procenata iskazanih obaveza ili 28,3 od utvrđenih 49,2 milijarde dinara, odnosno 58 odsto, ne ocenjuje rđavom ocenom.
[objavljeno: 22/02/2009]
