Izvor: Politika, 15.Maj.2014, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečajem do novog posla
Fabrika „Sloboda aparati” ne radi već šest godina, dugovi 21 milion evra, jer ulagači čekaju da se raščisti imovinska situacija
Čačak – Nekada veliki srpski proizvođač uređaja za domaćinstvo gasio se polako, ali još postoji. Privatizacija „Sloboda aparata” započeta je 2005, ali nikad nije sprovedena. Proizvodne linije zaustavljene su 2008. Sledećeg leta kolektiv je ušao u postupak restrukturiranja, a 406 od ukupno 450 radnika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedan za drugim, prešlo je u vojnu kompaniju „Sloboda”.
Tako „Aparati” danas imaju samo dvojicu zaposlenih – direktora i rukovodioca marketinga i, mada izgleda neobično, čekaju stečaj kako bi preduzeće krenulo sa nulte tačke.
– Već četiri godine traje usvajanje programa restrukturiranja jer Agencija za privatizaciju, jednostavno, ne rešava to pitanje i pored urgencija iz Ministarstva odbrane. Kompanija je preuzela sve radnike i teret otplate kredita „Aparata” od milion evra Komercijalnoj banci. Kad je sve usaglasila sa Agencijom neki njeni ljudi su promenjeni, a drugi koji su došli na njihovo mesto rekli su da to tako ne može – kaže za „Politiku” Zoran Stefanović, izvršni direktor kompanije „Sloboda”.
On ističe da je kompanija ubedljivo najveći poverilac „Aparata” sa potraživanjem od 650 miliona dinara. Tim programom imovina fabrike uređaja za domaćinstvo podeljena je na dva, približno jednaka dela.
– Ovaj u Jezdini i Pridvorici pripao bi kompaniji, ali je potrebno da se to iznese pred vladu i prevede na Ministarstvo odbrane, dok bi pogoni u Ljubiću ostali u vlasništvu „Aparata”, koji bi posle toga bili uvedeni u stečaj. Tako bi poverioci „Aparata” mogli bar delimično da se namire, a preduzeće bi imalo jasnu poziciju za pokretanje neke nove proizvodnje – veli Stefanović.
Mnogi nesuđeni ulagači, od „Končara” do „Foksa”, dovođeni su u vezu sa oživljavanjem „Aparata”, a najnovije društvo u tom nizu jeste „Metalac” iz Gornjeg Milanovca. Sa „Slobodom” je urađena studiju o pokretanju proizvodnje štednjaka i drugih uređaja, ali pre tog dana moraju da budu raščišćena dugovanja „Aparata” i vlasnički odnosi.
Direktor AD „Sloboda aparati”, Mile Simović, rekao nam je da ukupna dugovanja te fabrike, po svim osnovama, sada iznose oko 21 milion evra.
– Na listi najvećih poverilaca su, pored kompanije „Sloboda”, i bivši radnici „Aparata” kojima se duguje od tri do 15 plata, odnosno ukupno oko 380 miliona dinara. Dugovanja Fondu za razvoj iznose 420, „Elektrodistribuciji” 174 miliona – navodi Simović.
On kaže da imovina „Aparata” vredi oko pet miliona evra. Urađena je i nova procena one polovine, na lokaciji u Ljubiću, koja bi ostala „Aparatima” i predviđena je za privatizaciju. Po nalazu sudskog veštaka ta polovina vredi 2.450.390 evra, ali se od toga mora oduzeti zemljište, jer pripada državi.
Vlada Srbije je 6. maja predložila izmene Zakona o privatizaciji kojima se poverioci sprečavaju da od preduzeća, koja će se tek privatizovati, prinudno naplate svoja potraživanja nastala do kraja 2007. godine. Ta odredba, dakle, tiče se i „Aparata” pa smo Simovića pitali kad su nastala dugovanja ove fabrike?
– Neka potiču još iz vremena posle bombardovanja, ali tačan iznos može da bude utvrđen tek detaljnim pregledom svih potraživanja.
„Sloboda” je osnovana 1948. godine proizvodeći artikle za JNA, protivavionsku municiju i protivgradne rakete. Već 1958. od vojnog je odvojen civilni deo koji je tada počeo proizvodnju usisivača „minor g” po licenci nemačkog „Progresa”. Dve godine kasnije ovde je napravljen prvi štednjak na butan gas „ kn – 3” („Injis”) i za dva leta prodato je čak 20.000 tih aparata. Proizvodnja frižidera („Injis”) osvojena je 1961. godine, a 1964. i izrada poluautomatskih mašina za pranje rublja („Riber”), dok je istovremeno izrada emajliranog posuđa ustupljena „Metalcu” iz Gornjeg Milanovca. U Moskvi, 2. aprila 1970, „Sloboda” je potpisala ugovor o isporuci čak 50.000 štednjaka za kupce iz SSSR-a.
Mile Simović je saopštio da su „Aparati” u bombardovanju 1999. godine pretrpeli štetu na opremi, građevinama i kapitalu u iznosu od 64 miliona evra.
G. Otašević
objavljeno: 15.05.2014.
