Izvor: S media, 21.Sep.2010, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stečaj vodi u propast
Firme u Srbiji moraju da paze sa kim posluju. Ako je neko preduzeće u stečaju, država ne da firmi koja “zdravo” posluje da svoje obaveze namiri “prebijanjem”. S druge strane, svoja dugovanja od preduzeća u stečaju mogu da naplate tek kad i ako stignu na red, kažu u Uniji poslodavaca.
Zakon o stečaju koji se trenutno primenjuje usvojen je u skuštini krajem 2009. godine. Zakon daje mogućnost da dužnik može da pokrene stečaj zbog prezaduženosti, a >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << novina je i stečaj sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.
Po tom zakonu, stečajni upravnik u preduzeću koje je u stečaju pravi redosled prioriteta kome se isplaćuju dugovanja. Redosled je sledeći – prvo se isplati plata stečajnom upravniku. Drugi su na redu radnici – zaostale plate i neuplaćeni porezi i doprinosi, onda na red stižu banke. Poslednje na red stižu firme i to prema visinama potraživanja. To dovodi do toga da veliki broj preduzeća nikada neće biti isplaćen, jer i da se sve rasproda, novca za isplatu jednostavno nema dovoljno.
Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić kaže za Smedia portal da će ovakav propis upropastiti do proleća 30.000 firmi u Srbiji.
- Oko 8.000 preduzeća je trenutno u stečaju. Sve one poslovale su sa bar dve, tri firme, a obaveze nisu ispunjene međusobno. Sada kada su u stečaju, “zdrave” firme moraju da plate svoj dug, ali ne mogu da ga “prebiju”. Problem je i što svoj dug ne mogu da naplate, nego moraju da čekaju da se prvo namire država, banke, radnici… To dovodi do toga da će veliki broj firmi u Srbiji propasti, a radnici ostati bez posla, ocenjuje Rajić.
Jedan od primera je i kikindska firma “ParterMax doo”, vlasnika Dušana Radujka koji kaže za S media portal da ima konkretnu situaciju sa AD Prima Kikinda koja je otišla u stečaj, gde su ostala međusobna potraživanja.
-Oni su nama ostali dužni oko 850.000 dinara, a mi njima oko 550.00. dinara. Mi smo im nekoliko puta slali izjavu o “prebijanju”, ali nismo dobili nikakav odgovor. Na kraju smo mi sami uradili kompenzaciju, u skladu sa zakonom o obligacionim odnosima, pa su nas oni tužili. Na prvostepenom sudu smo izgubili, a sada je žalba na Apelacionom sudu. Medjutim, negativan odgovor je očekivan, jer je takvih slučajeva već bilo, kaže Radujko I dodaje da ga je ovaj propis oterao u ćošak i da nema načina da, ukoliko dođe do naplate, njegova firma nastavi poslovanje.
Njegov sugrađanin, vlasnik “Grafofset-a” Boža Inđić kaže za S media portal da će on pokušati da podigne kredit kako bi isplatio svoj dug, ali da ako on ne naplati svoj od firme u stečaju, neće moći da nastavi sa radom.
-Ja onda jedino mogu da stavim ključ u bravu. Daću otkaz i radnicima, jer neću imati da ih plaćam. Ja dugujem manje, nego što potražujem, ali državu to ne zanima, jada se Inđić i nada da će Vlada Srbije ipak nešto učiniti po tom osnovu.
Iz Unije poslodavaca kažu da je to jedino moguće rešenje da se požar ugasi.
-Mi smo se zvanično obratili Trgovinskom sudu. Problem je što sud postupa po zakonu. Jedino Vlada Srbije uredbom može da stavi van snage odredjene članove zakona I na taj način ne dozvoli da propadne mnogo veći broj preduzeća u Srbiji, kaže Rajić i ocenjuje da ona firma koja odjednom nekom mora da isplati million dinara dovodi sebe najverovatnije u blokadu, minus ili kreditnu nesposobnost, pa samim tim i u propast.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za S media portal da je ova situacija samo posledica tržišne privrede, a ne uzrok lošeg poslovanja.
-Svako na tržištu mora da vodi računa o tome kome plaća i kako naplaćuje. Prosečna portaživanja kod nas su oko 120 dana, a u drugim zemljama kudikamo manja, tako da već tu nisu dobro postavljene stvari, objašnjava Kovačević.
Kovačević kaže da nije iznenadjen ovakvim stanjem.
-Ugovori u Srbiji nisu dobro regulisani, naše sudstvo bi trebalo brže da izvršava ugovore i potrebno je da svako brže naplaćuje potraživanja. To je jedini način da se izađe iz ove situacije sa niskom likvidnošću preduzeća, navodi Kovačević.
Tanja Radunović
