Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Apr.2015, 16:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav sredom: Deset kapitalno nevažnih razloga

Zavađena ekonomska struka širom sveta slaže se oko jedne stvari - kapitalne investicije su jedan od najplodotvornijih načina stimulisanja privrednog rasta u krizi. U Srbiji, sa druge strane, postoji najmanje 10 razloga zašto su kapitalne investicije važne samo na papiru.

Prvo - manji minus u budžetu na kraju marta, jednim delom je ostvaren jer su kapitalni izdaci bili manji od plana. Za 40 odsto.

Drugo - nije ovo prva vlada koja je od svega, najviše >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << štedela na razvoju. I pre krize kreatori fiskalne politike u Srbiji su se držali nepisanog pravila pa su od prvobitno planiranih sredstava u budžetu, rebalansom obično smanjivali od 30 do 40 odsto tih izdataka.

Treće - za kapitalne investicije, u evropskim zemljama se u proseku troši oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani stvore za godinu dana. U Srbiji ti rashodi su upola manji, 2,5 odsto BDP­a.

Četvrto - kod nas se i popravke krovova računaju kao kapitalni izdaci. To može da se vidi u programskom delu budžeta za 2015. godinu. Takva "investicija" u jednom zatvoru košta nekoliko desetina milona dinara. Rekonstrukcije sudova, bolnica škola, odnosno tekuće održavanje, knjiži se kao kapitalni izdatak.

Peto - u Ministarstvu finansija nije moguće dobiti podatke na koji način su potrošene pare koje su budžetom planirane za državne investicije. Svaki ozbiljan domaćin u Srbiji zna da je, kada u nešto ulaže svoj novac, na kraju želi da podvuče crtu, odnosno da vidi kako su pare potrošene.

Šesto - državi Srbiji je na raspolaganju čak pet milijardi evra zajmova za infrastrukturne projekte. Prema podacima Fiskalnog saveta, naša zemlja zasad je povukla svega 1,3 milijarde evra. To znači da para za ova ulaganja imamo, ali ih ne trošimo.

Sedmo - zbog toga što se kasni sa povlačenjem tih zajmova, poreski obveznici plaćaju penale od oko četiri miliona evra godišnje.

Osmo - sporazumom sa Međunarodnim monetarnim fondom predviđeno je da, ukoliko u prvom kavrtalu bude ostvarena neka ušteda, taj novac treba iskoristiti za kapitalne izdatke. I dok je premijer Aleksandar Vučić zbog toga nagovestio mogućnost povećanja plata i penzija, nadležna ministarka Zorana Mihajlović, je ćutala. Nije ni tražila pare koje pripadaju njenom resoru.

Deveto - dok se kapitalni rashodu u budžetu smanjuju, u administraciji se broj onih koji se njima bave povećava.

Deseto - prema oceni Svetskog ekonomskog foruma, srpski putevi su najlošiji u regionu. Od 140 rangiranih zamalja, Srbija je po kvalitetu infrastrukture 111. na listi. Ono što u tom izveštaju ne piše je da je polovina železničkih pruga izgrađena u 19. veku, a vozovi idu prosečnom brzinom od 40 kilometara na sat.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...