Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2015, 11:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav: Skupa velikodušnost
Članovi Komisije za kontrolu državne pomoći su, poslovnim jezikom rečeno, prebacili normu. Tokom 2014. godine odobrili su čak 30 odsto više pomoći privredi nego 2013. godine. Dakle, u predvečerje primene mera štednje država i nije mnogo štedela pomažući pojedinim preduzećima.
Ta velikodušnost, međutim, zabrinula je, čini se, zvaničnike Evropske komisije (EK), pa je jedna od zamerki u nedavno objavljenom Izveštaju o napretku preveliki iznos državne pomoći. Potrebno >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je da Srbija preispita efikasnost tih davanja, rekao je nedavno Frejk Janmat, šef Sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji.
U Izveštaju o napretku, naime, navodi se da je državna pomoć u Srbiji prošle godine porasla na 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Na kraju 2013. godine taj udeo bio je 2,25 odsto. U EU takva pomoć je na nivou 0,8 odsto.
Ove vrste "uplata" su pod posebnim skenerom Evrope, jer remete konkurenciju na tržištu. Subvencionisanje jednog praktično znači indirekto oporezivanje drugih proizvođača.
Prevdeno u pare, ukupna pomoć pojedinim preduzećima na kraju 2014. godine dostigla je oko 900 miliona evra. Taj iznos dovoljan je da pokrije dve trećine ukupnog manjka u državnoj kasi. To je dvadeseti deo ukupnih javnih rashoda, na primer. Kako pokazuju podaci iz Komisije za dodelu državne pomoći, iznos je 21 odsto veći nego 2012. godine (778 miliona evra) i 30 odsto veći nego 2013. godine (720 miliona evra).
Pomoć koju EU s posebnom pažnjom prati odnosi se na Železaru Smederevo i Er Srbiju. Posle 1. februara smederevska čeličana nije dobijala subvencije, ali EK još čeka izveštaj iz Srbije koji bi trebalo da pokaže da li je novac koji je kompanija pre toga dobijala bio u skladu sa pravilima EU. Samo u toku 2014. godine Železara je dobila 66,9 miliona evra državne pomoći.
Kad je reč o subvencijama Er Srbiji, one su, kažu u EK, predviđene planom restrukturiranja ovog preduzeća. Kako može da se vidi u izveštaju koji objavljuje srpska Komisija za dodelu državne pomoći, za sanaciju i restrukturiranje 2014. godine odobreno je ukupno 10,5 milijardi dinara.
"Najveći deo sredstava odnosi se na preuzete obaveze prema preduzeću Er Srbija na osnovu Zakona o preuzimanju obaveza privrednog društva prema pravnim i fizičkim licima po osnovu izvršenih usluga i isporučenih roba i pretvaranju tih obaveza u javni dug", piše u ovom izveštaju.
"Jedan od uslova je da to bude jednokratna pomoć, da bude data jednom, da bi se obezbedilo da se kompanija vrati na ekonomski održive osnove", objašnjavao je Frejk Janmat pod kojim uslovima je za Evropu takva vrsta podrške prihvatvilja.
Upravo u tome je najveći problem. Što EU traži da država dokaže da je nakon jenokratne podrške preduzeće stalo na zdrave noge. A za mnoge od njih, prestanak državne pomoći istovremeno znači i kraj karijere. Jer, su bilansi nekih od njih, samo na državnim nogama i stajali.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
