Izvor: BKTV News, 04.Jul.2014, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Statistika – slika naše ekonomske stvarnosti
I pored toga što najšira javnost često ume da posumnja u statističke podatke koji odslikavaju našu ekonomsku stvarnost, ti podaci često ili u najvećoj meri pokazuju gde se nalazimo po pitanju ekonomskih kretanja i veoma često daju odgovor na pitanje koje mere treba preduzeti kako bi se stvari promenile.
Poslednji statistički podaci ipak jasno i realno pokazuju stvarna ekonomska kretanja, što jasno naznačava potrebu preduzimanja konkretnih reformskih ekonomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << mera kako bi se negativne tendencije u pojedinim segmentima ekonomije suzbili. I pored toga što još uvek nema preciznih podataka o veličini štete od katastrofalnih poplava (možda čak i 2 milijardi evra sa neposrednom štetom), jasno je da će ta elementarna nepogoda srpsku ekonomiju gurnuti u negativan privredni rast.
Naime, statistički podaci govore da je industrijska proizvodnja u Srbiji u maju ove godine, kada su se i dogodile katastrofalne poplave, manja za čak sedam odsto nego u istom mesecu 2013. godine, a u poredjenju s prošlogodišnjim prosekom manja je za 13 odsto. Ovu lošu tendenciju oblažava podatak da je industrijska proizvodnja u prvih pet meseci ove godine ipak za 0,2 odsto veća nego u istom periodu prošle godine.
I realni rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2014. godine, u poredjenju s istim periodom lani, bio je 0,1 odsto, a ukoliko se isključi sezonski uticaj, BDP Srbije je u prva tri meseca 2014. zabeležio pad od 0,3 odsto u poredjenju s istim periodom prošle godine.
Jasno je da smo već od početka godine suočeni sa recesionim tendencijama, koje se mogu dodatno produbiti ukoliko naša poljoprivredna proizvodnja, ionako ozbiljno pogodjena posledicama poplava (naime, samo će rod pšenice biti manji za petinu, a rod maline za skoro 10 odsto), ne ,,preživi“ leto, odnosno ukoliko naš agrar ponovo pogodi suša. Tada bi pad BDP-a u ovoj godini mogao da bude veći nego što se očekuje, što bi moglo negativno da utiče i na druge ključne ekonomske parametre, poput budžetskog i platnog deficita i uopšte makroekonomske stabilnosti.
Ono što zaista ohrabruje su podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni. I pored svih ekonomskih teškoća, Srbija je u prvih pet meseci 2014. izvezla robu u vrednosti od 4,6 milijardi evra, što je za 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima zvanične statistike, uvoz je povećan za 1,6 odsto na 6,2 milijarde evra, tako da je spoljnotrgovinski deficit Srbije od januara do maja iznosio od 1,6 milijardi evra, što je za 21,9 odsto manje nego u istom periodu 2013. godine. Pokrivenost uvoza izvozom u prvih pet meseci 2014. iznosila je 73,5 odsto i veća je za osam procentih poena nego istom peridou 2013. godine kada je iznosila 65,5 odsto odsto.
To pokazuje da ključne izvozne grane, u kojima su pre svega prisutne velike strane kompanije, poput automobilske industrije sa Fiatom i mrežom kooperanata, ili naftna industrija sa NIS Gaspromnjeftom, i dalje zadržavaju pozitivan trend rasta, iako ostaje pitanje hoće li poljoprivreda, kao veoma važna izvozna grana u ovoj godini imati dovoljno robnih fondova za izvoz na nivou prethodnih uspešnih godina. I to jasno govori da je u smislu održavanja pozitivne tendencije rasta izvoza, potrebno preduzeti sve reformske mere (koje je već najavila Vlada Srbije – novi zakoni o privatizaciji, stečaju, radu, gradjevinskim dozvolama, ali i definisanje novog sistema podsticaja) kako bi se privukli novi investitori, i respektabilne strane kompanije ali i manji domaći i strani ulagači. Posebno treba istaći potrebu da se za što veći broj preduzeća u restrukturiranju pronadju odgovarajući strateški investitori, kako bi neka od tih preduzeća mogla da obnove svoje izvozne programe. Na primer Železara Smederevo bi uz adekvatnog partnera mogla ponovo da postane jedan od izvoznih lidera, kao što je bila u vreme US Steel-a.
Dugoročno je potrebno razvijati potencijale srpske poljoprivrede, kako bi se njen izvozni volumen značajno povećao, a isto tako i smanjila njena zavisnost od vremenskih uslova (kroz izgradnju sistema za navodnjavanje, zaštitu od poplava i grada). I naravno, razvijati prehrambenu preradjivačku industriju, kako bi se povećao stepen obrade izvoznih poljoprivrednih proizvoda, a samim tim i njihova vrednost. Ono što nas očekuje u narednom periodu je i proces uskladjivanja sa strogim fito-sanitarnim uslovima i standardima kvaliteta za poljoprivredne proizvode u EU, kako nam se ne bi ubuduće dešavali slučajevi kao što je bila afera aflatoksin u mleku, ili problemi sa izvozom svinjskog mesa u Rusiju.
Statistika zaista ponekad ume da naslika nerealnu sliku stvarnosti u kojoj živimo, ali često i pored negativne slike, ume da otkrije puteve kojima treba ići kako bi tu sliku promenili na bolje. Ko razume, shvatiće.
Autor: Zoran Pavić
