Izvor: S media, 26.Avg.2011, 08:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta su se dogovorili Tito i Brant
U sporazumu Tito-Brant gastarbajteri jesu bili tema, ali dunavske Švabe i njihova imovina nisu pomenuti, kaže dr Vladimir Ivanović, piše Danas.
Ivanović, saradnik beogradskog Instituta za savremenu istoriju koji je doktorirao na temu naših gastarbajtera, navodi da "to nemate kao otvoreno pitanje, pa izvlačim zaključak da se to pitanje tada i ranije podrazumevalo kao rešeno, da se o tome ne pregovara“.
Petrovići i Karađorđevići ne idu u isti koš
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Pri prezentaciji Nacrta zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je rekao da ne očekuje da se pojavi veća grupa stranaca sa zahtevima za restituciju oduzete imovine, a da je pitanje imovine Nemaca rešeno sporazumom Tito-Brant.
"Đelić je tu delimično u pravu jer ja kao naučnik istoričar, koji se bavi tim pitanjem, nisam našao sporazum Tito-Brant. Mislim da taj sporazum postoji, ali je iz nekih razloga izvučen i ja ga nisam dobio na uvid ni u arhivu našeg Ministarstva inostranih poslova, niti sam ga našao u arhivu Ministarstva inostranih poslova Nemačke, a istraživao sam tamo 2008. godine“, kaže Ivanović i dodaje da je „vrlo moguće da je Đelić tražio da mu se iz arhiva dostavi taj sporazum koji je sklonjen“.
Đelić: Jevrejsko neće ići otimačima
Ivanović, međutim, potvrđuje da je službenu zabelešku o sporazumu našao, da je našao dosta drugih dokumenata koji o njegovom postojanju svedoče, ali niti u zabelešci niti u bilo kom drugom dokumentu „pitanje Nemaca se ne pominje nigde eksplicitno“.
„Pitanje Nemaca kao takvo, dunavskih Švaba, ono se ne spominje uopšte ni u jednom kontekstu kao problem između dve zemlje. Pojavljuje se problem nemačkih grobalja ovde, problem ekstremne jugoslovenske emigracije u Nemačkoj, problem ekonomskih odnosa, Jugoslavija traži da Nemačka više ulaže u njenu privredu zbog deficita, problem zaštite jugoslovenskih radnika tamo, ali ni u jednom trenutku se tu ne postavlja pitanje dunavskih Nemaca, iz prostog razloga što se smatra da je rešeno“, kaže Ivanović.
Đelić: Zamenska restitucija je loše rešenje
On podvlači da se u dokumentima kojima je imao pristupa kao jedno od najotvorenijih pitanja pojavljuje pitanje obeštećenja žrtava nacističkih progona. Ovaj detalj je veoma bitan i za budući zakon o restituciji u Republici Srbiji jer se iz njega implicite može zaključiti da je Jugoslavija ovo obeštećenje naplatila.
"Jugoslavija je bila jedina socijalistička zemlja usmerena na zapadnu Nemačku i Brant je zahtevao od Tita da se sporazum koji će među njima biti sklopljen ni jednom rečju ne nazove obeštećenje jer je postojala opasnost da u tom trenutku ostale zemlje istočnog bloka zatraže od Nemačke da na isti način na koji je obeštetila Jugoslaviju obešteti i njih. To bi dovelo u pitanje proces normalizovanja odnosa sa istočnim blokom koje je bilo osnov politike Vilija Branta“, kaže on.
(S media)
.jpg)
