Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Sep.2019, 12:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta donosi primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Od početka primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti manje od 200 organa vlasti odredilo je osobu koja je zadužena za zaštitu podataka o ličnosti, što je veoma mali broj, a do kraja 2020. godine moraće da se ispoštuju sve obaveze iz tog zakona i uskladi regulativa, rečeno je danas na konferenciji u PKS.

Direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u Privrednoj komori Srbije Jelena Jovanović ističe da taj zakon dotiče sve segmente poslovanja privrednih subjekata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << te da je važno da bude usklađen sa svim sektorskim zakonima.

"Svaki privredni subjekt ima podatke o ličnosti svojih zaposlenih i moramo znati ko ima pristup njima, i ko i za šta ih koristi i da za to budemo saglasni", rekla je Jovanović.

Kako kaže, važno je da predstavnici firmi budu svesni važnosti ovog zakona.

Ističe i da je IT industrija toga bila najsvesnija, budući da 80 odsto prihoda ostvaruje u inostranstvu i da su prvi krenuli u transformaciju, te da je važno da i druge kompanije pristupe tome.

"Potreban je period prilagođavanja, da napravimo seriju radionica i edukujemo privredne subjekte kako treba da postupaju", kazala je ona i dodala da bi za najviše godinu dana svi morali da počnu da primenjuju odredbe zakona.

Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović kaže da to nije lak zadatak i da je zakon usklađen sa međunarodnim propisima, te da "ne postoji razlog da u njegovoj primeni budemo iza bilo koga".

"Osnovna svrha zakona je da zaštiti građane da i oni imaju sigurnost o tome ko prikuplja podatke o njima i za šta ih koristi", ističe on.

Kako navodi pomoćnik ministra, cilj nije samo da se neko kažnjava već pragmatičan pristup kako najbolje da se zaštite podaci o građanima iz ugla onog ko ih prikuplja kao kao deo svog posla.

Pomoćnik generalnog sekretara u Kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović ističe da je zakon doneo nove obaveze rukovaocima podataka i onima koji ih obrađuju, ali i da su prošireni i definisani neki novi instituti i termini.

Pored državnih organa, zakon se odnosi i na ustanove i javna preduzeća, javne službe i organizacije koje imaju obavezu da imenuju lice za zastitu podataka o ličnosti i obavesti o tome Poverenika.

Do sada je 197 organa vlasti prijavilo osobe za zaštitu podataka, ostali nisu izvršili obaveze, istakao je Petrović.

"Važno je da se naš pravni sistem i zakoni usklade sa odredbama Zakona o zastiti podataka o ličnosti. Ta obaveza će morati da se izvrši do kraja 2020. godine, a na državnim organima je da odgovore adekvatno i usklade se sa obavezama koje donosi zakon", dodao je on.

Kako kaže, obradom podataka o licnosti bave se zakoni u praktično svim aspektima života - stanovanja, poreza, vojske, policije, bankarstva, industrije...

Profesor na Pravnom fakultetu Univerizteta Union Saša Gajin rekao je da je važna edukacija i podsetio da je zaštita podataka o ličnosti pravo zagarantovano ustavom, odnosno osnovno ljudsko pravo.

Istakao je da obrada podataka o ličnosti može značajno da doprinese unapređenju poslovanja privrednih subjekata.

Novi Zakon o zaštiti podataka o licnosti počeo je da se primenjuje 21. avgusta ove godine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...