Izvor: B92, 03.Jul.2017, 14:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će biti sa romingom - operateri se već bune
Beograd -- Ukidanje rominga u EU već je direktno naštetila snažnim interesima telekomunikacione industrije i da se može očekivati njihov otpor.
Nakon EU direktive o ukidanju rominga među zemljama članicama EU koja je na snazi od 15. juna, ministri za telekomunikacije iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore se spremaju da upute zajedničko pismo Evropskoj komisiji sa zahtevom da se ova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odluka proširi i na ove 4 zemlje Zapadnog Balkana.
Povodom ove inicijative regiona, Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekla da je ova mera već direktno naštetila snažnim interesima telekomunikacione industrije i da se može očekivati njihov otpor jer bi proširenje politike ukidanja rominga i na region zapadnog Balkana za njih predstavljao dodatni gubitak profita.
S druge strane, naš region je veoma mali (do 20 miliona stanovnika, što je oko 4 posto ukupne EU populacije), a putovanja ka EU još uvek nisu do te mere frekventna da bi to u globalu predstavljalo veliki problem telekom kompanijama.
"Mi treba pažljivo da definišemo ka kojim zemljama naročito treba da usmerimo lobiranje u korist ove inicijative, a to su pre svega zemlje koje imaju veliki priliv turista iz našeg regiona, naročito Hrvatska, Grčka i Italija, kao i Austrija i Mađarska, jer se tu mogu očekivati najveći otpori", kaže Milena Lazarević.
Lazarevićeva dodaje da za međusobno povezivanje zemalja zapadnog Balkana države i vlade treba da budu dovoljno jake da se odupru lobiju telekom kompanija.
"Ovo je naročito problematično imajući u vidu još uvek slabe institucije i regulatore tržišta kod nas i primere takozvanog "regulatornog zarobljavanja", u kojem praktično agencije i ministarstva koja treba da regulišu tržište zapravo rade u interesu operatera na tržištu koje treba da regulišu", navodi Lazarevićeva.
"Unutar EU se dosta govori o tome kako da se u jako razvučenom i dugom procesu pristupanja EU, građanima omogući da postepeno osećaju neke opipljive koristi od tog približavanja EU. Dobar primer je trenutak vizne liberalizacije – u Srbiji je tada došlo do vrhunca u podršci građana članstvu u EU (preko 70 posto podrške, u odnosu na ispod 50% sada). Dakle, uključivanje regiona u ovu politiku svakako bi podstaklo podršku učlanjenju u EU i pokazalo građanima da članstvo u Uniji donosi realne koristi", objašnjava Milena Lazarević.
