Izvor: B92, 24.Sep.2014, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta će biti sa ovakvom Kinom?
Kukuruz je porastao samo na polovinu normalne visine u Unutrašnjoj Mongoliji ove godine, dok severna Kina trpi posledice najgore suše za 60 godina.
Podzemna voda je pre samo nekoliko godina bila na 20 metara ispod površine tla, a sada je na čak 80 metara, te usevi i povrće propadaju, a trava se osušila.
Posle sezone rekordne suše širom Kine, nivo podzemnih voda je na istorijski najnižem nivou na severoistoku i u centralnim delovima Kine gde žive stotine miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ljudi. Jezera su suva u poljoprivrednoj provinciji Henan, te je grad Pingdingšan zatvorio perionice za automobile i javna kupatila, a koristi se i voda iz bara.
Kineske vlasti tek treba da podstaknu smanjenje potrošnje vode, verovatno ukidanjem subvencionisanja cene koje sada važi za sve korisnike - od domaćinstava, preko poljoprivrede, do industrije. Prosečna cena vode za domaćinstva u Pekingu, na primer, jedva je petina cene u Njujorku. I mada je potrošnje vode po glavi stanovnika Kine i dalje ispod svetskog proseka, ona raste s jačanjem privrede. Industrija i poljoprivreda odnose 85 odsto potrošnje vode u Kini.
Poljoprivrednici i uvek žedna industrija se bore s dugoročnom nestašicom vode jer je presušilo više od polovine od 50.000 reka u Kini i stotine gradova su zvanično u "ozbiljnoj oskudici" vode.
Pola milijardi Kineza živi u nekoliko provincija, uglavnom na severoistoku, gde termoelektrane na ugalj, livnice i druga industrija gutaju vodu iz već polupraznih jezera i drugih izvorišta. Rasprostranjena hemijska industrija i drugo zagađenje kontaminirali su 60 odsto podzemnih voda.
Klima u Kini se zagreva, naročito na gusto naseljenom severoistoku gde je sve manje kiše, ukazala je međunarodna studija još 2011. godinbe. S druge strane, na jugu Kine kiša pada koncentrisano, u "kraćim rafalima", te je i tamo teže predvideti koliko će biti vode.
Tako, po glavi stanovnika, vode u Pekingu i Šangaju i okolnim provincijama, sada ima kao u suvim bliskoistočnim zemljama - Izraelu i Jordanu, rekao je Feng Hu, analitičar iz hongkonške istraživačke grupe "Vodni rizik u Kini" (China Water Risk). Poređenja radi, prosečno domaćinstvo u SAD ima skoro pet puta više vode nego kinesko.
"Ako nastavimo s našim modelom poslovanja, potražnja će do 2030. godine premašiti snabdevanje", rekao je Feng na predavanju u Pekingu prošlog meseca. "Kriza zbog nestašice vode je realna opasnost".
Kineski poljoprivrednici su ove godine zbog suše već izgubili 1,2 dolara milijarde prihoda, a Kina je usporila planove za podzemnu eksploataciju gasa, dok nestašica vode pogađa i glavni izvor energije u Kini - proizvodnju uglja koja zahteva velike količine vode za vađenje i korišćenje u termocentralama.
Jaka kiša protekle nedelje smanjila je donekle nestašicu vode u centralnoj Kini, ali gradovi u kojima su slavine jedva radile, sada su poplavljeni. Ali polja su i dalje suva, posebno u Unutrašnjoj Mongoliji i drugim severnim regionima.
U odgovoru na nestašicu vode, kineske vlasti su pozvale na veći uvoz namirnica za čiju je proizvodnju potrebno mnogo vode, kao što su žitarice i biljno ulje.
Mnogo se očekuje i od više od 2.400 kilometara kanala koji se grade od reka na jugu ka suvom severu Kine, a jedan ide i ka Pekingu. Bez kanala, Peking ima dovoljno vode za samo 15 miliona ljudi, dok sada tamo živi 20 miliona.
Ipak, kanali neće pomoći poljoprivrednicima u udaljenim regionima kao što su daleko zapadni Ksinjang i Unutrašnja Mongolija, gde je suša najteža, jer vlada Kine i dalje stimuliše industriju zavisnu od vode, kao što su vađenje uglja i termocentrale, te su poljoprivrednici u sve tezem položaju.
U okrugu Heksingten, u Unutrašnjoj Mongoliji, ljudi kažu da već vide radikalne promene klime: prošle zime nije bilo većeg snega koji bi napunio reke i podzemne vode, a proleće i leto su bili sušni. Tamošnji poljoprivrednici se pitaju koliko će još moći da prežive.
