Izvor: Akter, 24.Sep.2014, 10:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Suša u Kini ugrožava useve

Kukuruz je porastao samo na polovinu normalne visine u Unutrašnjoj Mongoliji ove godine, dok severna Kina trpi posledice najgore suše za 60 godina

Podzemna voda je pre samo nekoliko godina bila na 20 metara ispod

površine tla, a sada je na čak 80 metara, te usevi i povrće

propadaju, a trava se osušila.

Posle sezone rekordne suše širom Kine, nivo podzemnih voda je na

istorijski najnižem noivou na severoistoku i u centralnim delovima
>> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << />
Kine gde žive stotine miliona ljudi. Jezera su suva u poljoprivrednoj

provinciji Henan, te je grad Pingdingšan zatvorio perionice za

automobile i javna kupatila, a koristi se i voda iz bara.

Poljoprivrednici i uvek žedna industrija se bore s dugoročnom

nestašicom vode jer je presušilo više od polovine od 50.000 reka u

Kini i stotine gradova su zvanično u "ozbiljnoj oskudici" vode.

Pola milijardi Kineza živi u nekoliko provincija, uglavnom na

severoistoku, gde termoelektrane na ugalj, livnice i druga industrija

gutaju vodu iz već polupraznih jezera i drugih izvorišta.

Rasprostranjena hemijska industrija i drugo zagađenje kontaminirali

su 60 odsto podzemnih voda.

Klima u Kini se zagreva, naročito na gusto naseljenom severoistoku

gde je sve manje kiše, ukazala je međunarodna studija još 2011.

godinbe. S druge strane, na jugu Kine kiša pada koncentrisano, u

"kraćim rafalima", te je i tamo teže predvideti koliko će biti

vode.

Tako, po glavi stanovnika, vode u Pekingu i Šangaju i okolnim

provincijama, sada ima kao u suvim bliskoistočnim zemljama - Izraelu

i Jordanu, rekao je Feng Hu, analitičar iz hongkonške istraživačke

grupe "Vodni rizik u Kini" (Ćina Water Risk). Poređenja radi,

prosečno domaćinstvo u SAD ima skoro pet puta više vode nego

kinesko.

"Ako nastavimo s našim modelom poslovanja, potražnja će do 2030.

godine premašiti snabdevanje", rekao je Feng na predavanju u Pekingu

prošlog meseca. "Kriza zbog nestašice vode je realna opasnost".

Kineski poljoprivrednici su ove godine zbog suše već izgubili 1,2

dolara milijarde prihoda, a Kina je usporila planove za podzemnu

eksploataciju gasa, dok nestašica vode pogađa i glavni izvor

energije u Kini - proizvodnju uglja koja zahteva velike količine vode

za vađenje i korišćenje u termocentralama.

Jaka kiše protekle nedelje smanjila je donekle nestašicu vode u

centralnoj Kini, ali gradovi u kojima su slavine jedva radile, sada su

poplavljeni. Ali polja su i dalje suva, posebno u Unutrašnjoj

Mongoliji i drugim severnim regionima.

U odgovoru na nestašicu vode, kineske vlasti su pozvale na veći uvoz

namirnica za čiju je proizvodnju potrebno mnogo vode, kao što su

žitarice i biljno ulje.

Mnogo se očekuje i od više od 2.400 kilometara kanala koji se grade

od reka na jugu ka suvom severu Kine, a jedan ide i ka Pekingu. Bez

kanala, Peking ima dovoljno vode za samo 15 miliona ljudi, dok sada

tamo živi 20 miliona.

Kineske vlasti tek treba da podstaknu smanjenje potrošnje vode,

verovatno ukidanjem subvencionisanja cene koje sada važi za sve

korisnike - od domaćinstava, preko poljorpivrede, do industrije.

Prosečna cena vode za domaćinstva u Pekingu, na primer, jedva je

petina cene u Njujorku.

I mada je potrošnje vode po glavi stanovnika Kine i dalje ispod

svetskog proseka, ona raste s jačanjem privrede. Industrija i

poljoprivreda odnose 85 odsto potrošnje vode u Kini.

Ipak, kanali neće pomoći poljoprivrednicima u udaljenim regionima

kao što su daleko zapadni Ksinjang i Unutrašnja Mongolija, gde je

suša najteža, jer vlada Kine i dalje stimuliše industriju zavisnu

od vode, kao što su vađenje uglja i termocentrale, te su

poljoprivrednici u sve tezem položaju.

U okrugu Heksingten, u Unutrašnja Mongolija, ljudi kažu da već vide

radikalne promene klime: prošle zime nije bilo većeg snega koji bi

napunio reke i podzemne vode, a proleće i leto suj bili sušni.

Tamošnji poljoprivrednici se pitaju koliko će još moći da

prežive.

Nastavak na Akter...