Izvor: B92, 25.Maj.2011, 02:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko oružje "puca" ka Africi
Beograd -- Politički prevrati u severnoj Africi stopirali su neke izvozne poslove odbrambene industrije. Nova meta su zemlje podsaharske Afrike, poput Nigerije i Angole.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da se često u vidu urbanih legendi u javnosti priča o tržištima na kojima je prodavano oružje još iz doba maršala Tita.
"Želeli smo da te legende pretvorimo u stvarnost", napominje Šutanovac, komentarišući mišljenje da je Srbija u prethodnim godinama imala >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << visoko razvijene vojno-ekonomske odnose sa zemljama severne Afrike.
Ali to je bilo dosta simbolično u odnosu na davna vremena Jugoslavije koja je snabdevala svoje nesvrstane prijatelje oružjem i vojnom opremom. O pokušaju oživljavanja te legende, početkom godine, pisao je londonski Ekonomist, navodeći da je meta srpske vojne industrije, čiji se rast poredio sa eksplozijom naših tenisera, upravo – sever Afrike.
Amerikanci duvaju u leđa našoj vojnoj industriji
Prava istina o naplaćenom izvozu je sledeća: Prema rečima ministra Šutanovca, u proteklih četiri godine, od izvoza u Irak naplaćeno je 300 miliona dolara, zatim slede SAD sa 85 miliona dolara, Avganistan sa 29 miliona, Belgija sa 25 miliona. Iz pregleda naplaćenih ugovora na osnovu izvoza naoružanja, uočljivo je da SAD duva u vetar srpskoj vojnoj industriji, jer klijenti koje kontrolišu Sjedinjene Države, poput novih vlasti u Iraku i Avganistanu, kupuju srpsko naoružanje.
Međutim, frontalni proboj srpskog oružja zaustavljen je, bar za sada, odlaskom dugovečnih lidera Egipta i Tunisa u staro gvožđe, dok je otpor još uvek žilavog Gadafija odložio možda najveći posao: izgradnju velike libijske vojne bolnice, pandanu našoj VMA, vrednoj oko pola milijarde dolara.
Jedna od tih legendi je da je proteklih nekoliko godina Srbija ugovorila sa Libijom poslove vrednije od milijardu dolara. Bilo je i prethodnih godina poslova sa Tripolijem, ali oni nisu bili velike vrednosti, kao u vreme kada je Libija bila stalni i provereni klijent SFRJ. Reč je mahom o remontu vojnih aviona „galeb”, zatim poslova vezanih za školovanje oficira, a dvadeset libijskih pilota je trebalo da ponovo dođe na obuku i trenira na srpskim vazduhoplovima.
"Tek smo poslednje dve godine pokrenuli projekte koje bi trebalo ili su rezultirali ugovorima od više stotina miliona dolara, od kojih je jedan u vrednosti od 400 miliona dolara potpisan i stupio na snagu, a drugi, bolnica u Libiji, svakako će biti odložen na jedno vreme", ukazuje ministar koji je pre nekoliko dana izrazio žaljenje što ova vojnomedicinska investicija nije započeta.
Šutanovac podseća da se često u vidu sličnih urbanih legendi raspreda i o drugim svetskim tržištima na kojima je naša industrija izvozila za vreme Tita, ali se retko priča, i to tek u poslednje vreme, da smo uspeli da naplatimo svoju robu. "Za razliku od ranije, kada je naša zemlja ostajala uskraćena za naplatu izvoza, danas se svi ugovori realizuju i kompletno naplaćuju", precizira ministar.
Ta nostalgična memorija, o kojoj govori Šutanovac, postoji u javnosti i nije uvek zasnovana na realnim pokazateljima. Naprotiv, vrlo često je, usred potrebe da se manipuliše informacijama, plasirana kao – odlični poslovi, koji su imali lošu realizaciju.
Ministarstvo odbrane ipak nije odustalo od plasmana naoružanja na ovaj kontinent. Delegacija Ministarstva odbrane upravo se vratila iz Egipta, gde Srbija pokušava da zauzme dobre startne pozicije u pregovorima sa novim vlastima. Tokom posete, usaglašen je i potpisan Plan bilateralne vojne saradnje za 2011. godinu između Ministarstva odbrane i Arapske Republike Egipat.
Ipak, prava meta ovoga puta su zemlje podsaharske Afrike, poput Nigerije i Angole. Ministar Dragan Šutanovac pakuje kofere i planira da poseti ove države, kako bi utro put ofanzivnoj izvoznoj strategiji odbrambene industrije. Srpski zvaničnici koji traže nova tržišta, ne beže od toga da obnavljaju kontakte ostvarene u danima hladnog rata, kada je Jugoslavija bila lider Pokreta nesvrstanih.
Prema ranijoj izjavi Šutanovca, Angola pokazuje veliko interesovanje za rekonstrukciju vojne avio-baze, ali i za izgradnju vojne bolnice i fabrike naoružanja, što može da bude najveće tržište u 2011. godini.
