Izvor: Blic, 14.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpsko domaćinstvo ima za hranu tri DEM dnevno
Srpsko domaćinstvo ima za hranu tri DEM dnevno
BEOGRAD - Bez povećanja proizvodnje plate neće rasti, bez rasta zarada nema ni povećanja potrošnje, a ukoliko se ne poveća promet ni proizvodnja neće biti veća. U ovom začaranom krugu zaroboljen je potrošač koji se, prema anketi 'Blica', iz prodavnice vraća kući uglavnom sa osnovnim životnim namirnicama koje se mogu izbrojati na prste jedne ruke.
U januaru je, kako je obelodanila statistika, kupova moć >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stanovništva u Srbiji opala u odnosu na prethodni mesec, ali je to objašnjeno tradicionalno 'raskalašnim' decembrom. Međutim, i u februaru su kase najprometnijih trgovinskih kuća bile praznije nego u janauru, pa trgovci strahuju da će mart biti još mršaviji. - Nije nikakva tajna da je u padu promet sve robe, ali posebno brine to što se hrana sve manje kupuje. Građani se odriču čak i namirnica koje su uračunate u prosečnu potrošačku korpu, a u razvijenijim zemljama to nije dovoljno ni za egzistencijalni minimum. Šta vredi što je ta korpa u januaru bila jeftinija za 3,5 odsto kad su primanja bila takva da je prosečna porodica mogla dnevno da za nju izdvoji samo 92 dinara - ističe za 'Blic' dr Vladana Hamović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. Ona dodaje da je 83 odsto anketiranih trgovaca potvrdilo da im je opao promet u januaru, a da proizvođači ne najavljuju nikakva pojeftinjenja bez obzira na to što se proda sve manje njihove robe.
Dragiša Potić, direktor marketinga u 'C marketu', potvrdio je za 'Blic' da je u februaru u toj trgovinskoj kući promet opao za oko pet odsto u odnosu na januar. On to objašnjava povećanim izdacima domaćinstava za plaćanje redovnih mesečnih računa, a i potvrdama da će penzije biti umanjene.
Ni olakšice za kupce, kao što je plaćanje odloženo za 35 dana, ne utiču na povećanje prometa jer se ne menja broj građana koji 'kupuju bez novca u novčaniku'. U 'C marketu' od 30 do 40 odsto kupaca plaća čekom sa odloženim rokom dospeća. Promet u trgovinama 'Pekabete' je, kako navodi Slađana Lučić, direktor marketinga, približno isti u prva dva meseca ove godine, a kupci u proseku pazare za 150 dinara.
Glavni snabdevači prehrambenom robom zasad, prema saznanjima 'Blica', ne razmišljaju o pojeftinjenjima jer, kako tvrde njihovi predstavnici, ni sadašnje cene ne pokrivaju troškove proizvodnje.
U poslednja dva meseca u Novom Sadu vidno opada promet u trgovinama na malo što ilustruje primer 'Uzorovih' prodavnica u kojima je u januaru prodaja smanjena za 10-15 procenata u odnosu na sam kraj 2001. godine. Ovakav trend, prema rečima direktora 'Uzora' Dušana Počuče, nastavljen je i u februaru, dok je pred 8. mart dnevni pazar bio znatno veći.
- U naše radnje se sve ređe svraća zbog slabe platežne moći stanovništva, ali je na opadanje prometa uticalo i crno tržište - kaže za 'Blic' Počuča. Ne bi li se povećala prodaja, u 'Uzorovim'
prodavnicama je sniženja cena 800 artikala, a otvoren je i diskont u kome su proizvodi jeftiniji za 30 procenata.
Sudeći prema rečima portparola 'Novosadske mlekare' Bojane Babić, Novosađani i dalje pri kupovini daju prednost mlečnim proizvodima jer se u poslednja dva meseca nisu znatnije menjale količine trebovane ili prodate robe.
Većina Kragujevčana kupuje samo ono što mora, uglavnom hleb i mleko. Trgovci se žale da je opala prodaja šećera, ulja, a sveže meso i delikatesni proizvodi se retko kupuju i to na grame. Razlog je mala kupovna moć, budući da zaposleni u privredi prosečno zarađuju 111, a u vanprivredi 98 evra. Direktor 'Žitoprodukta' Živorad Nešić kaže da najveći proizvođač hleba i peciva u gradu na Lepenici dnevno proizvodi 44-45 hiljada vekni hleba, što je za 18.000 jedinica manje nego leti. Smanjenje proizvodnje objašnjava da žitelji sela i prigradskih naselja zimi u sopstvenoj režiji mese hleb. Prema njegovim rečima, već od maja proizvodiće se između 52 i 53 hiljade vekni hleba, što je dovoljno da se podmire sve potrebe Kragujevčana. Od toga 40 odsto narodnog hleba isporučuje se mahom narodnim kuhinjama, socijalnim ustanovama, bolnicama, kolektivnim centrima. Zbog poreza od 20 odsto, koji se na hleb ne plaća, proizvodnja peciva u 'Žitoproduktu' je desetkovana. Trenutno je manja za 30-40 odsto.
U TP 'Srbija', glavnom snabdevaču građana Kragujevca robom široke potrošnje, promet svih životnih namirnica uključujući i meso je opao. Direktor maloprodaje Jevđen Biočan se žali da je slaba tražnja čak i konditorskih proizvoda i naglašava da 'gro proizvoda u rafovima čeka kupce'.
U tri dragstora preduzeća 'Tima' u centru Niša, kako saznajemo u tom preduzeću, prodaja mleka i hleba nije opala od početka godine, ali je ukupan promet bio manji, posebno u februaru.
Direktor 'Niške mlekare' Zvonko Spasić izjavio je za 'Blic' da se pasterizovano mleko i kiselomlečni proizvodi vraćaju u minimalnim količanama. - Imamo ustaljeni sistem dnevne isporuke mleka jer nam prodavnice naručuju koliko im treba. Vrati nam se od 0,2 do 0,3 odsto naših proizvoda. Prodajnim mestima u Nišu na dan isporučimo oko 14 tona mleka i šest do sedam tona kiselomlečnih proizvoda - kaže Spasić.
Direktor niške pekare 'Žitopek' Tomislav Jovanović navodi da se najvećoj pekari na jugoistoku Srbije vraćaju minimalne količine hleba i belog, masnog peciva. On je dodao da se uglavnom vraća crni hleb. E.B. U korpi prosečno tri do četiri proizvoda
- Naši kupci u proseku pazare po tri, četiri, a ređe četiri, pet proizvoda. U njihovoj korpi su skoro obavezni hleb, jeftinije meso ili mesne prerađevine, mlečni proizvodi i, ako preostane novca, nađe još nešto što im je neophodno za taj dan. Potrošači cene svoj dinar i prinuđeni su da budu probirači i kupuju samo ono bez čega ne mogu - kaže za 'Blic' Dragiša Potić iz 'C marketa' i dodaje da se zbog smanjenog prometa ne povećavaju zalihe u radnjama, jer su nabavke od proizvođača usklađene s tražnjom kupaca.
