Izvor: B92, 27.Nov.2013, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srediti banke i javna preduzeća"
Beograd -- Mere štednje neće imati nikakvog efekta ukoliko država ne sredi javna preduzeća i državne banke, kaže za B92 predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Prema juče objavljenoj analizi Fiskalnog saveta, planirani budžet za 2014. je neodgovarajući i neophodne su dodatne uštede, kao i momentalno zavođenje reda u poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka na koje se troši ogroman budžetski novac.
Gostujući u Kažiprstu RTV B92, predsednik Fiskalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saveta Pavle Petrović rekao je da veruje da su u Ministarstvu finansija svesni da budžet i predložena štednja nije dovljona, te da će uslediti donođenje dodatnih mera.
"Kad su oni izašli s prvim programom početkom oktobra, bilo je želja i planova da se veće uštede naprave, ali nekako je u procesu to počelo da se osipa, tako da su uštede postale sve manje. Ne znam koji su razlozi, možda politički. Tako da se te uštede umanjene, te mi se čini da je neophodno vratiti se na početni plan", ocenio je Petrović.
On kaže da je pozitivno to što je ovo Ministarstvo finansija sve stavilo na sto i omogućilo analizu, i kaže da se nada da će se tako nastaviti.
Krstić svstan problema?
Da država mora da reši problem javnih preduzeća i pojedinih banaka, svestan je i ministar finansija Lazar Krstić. On je sinoć izjavio da ukoliko se to ne desi, planirana ušteda u budžetu neće dati nikakve rezultate.
Petrović je, međutim, upozorio da javna preduzeća prave velike gubitke. On podseća da samo Srbijagas dugujue milijardu evra, i da je te dugove preuzela država.
"Za Srbijagas će iduće godine da se plati 150 miliona evra. Solidarni porez će doneti 100 miliona evra, a za Srbijagas će se dati 150 miliona evra. To je više neko za nauku, više nego za Železnice, koje će dobiti 110 miliona evra. Iz toga jasno sledi šta mora dse uradi - to preduzeće mora da se stavi na noge", poručuje Petrović.
On kaže da kad se podvuče crta, Srbijagas od sredine godine mora da počne da posluje pozitivno, da bude profitabilan i da na kraju preuzme deo otplate pomenutih kredita.
"Najopasnije bi bilo da se sada neka dodatna sredstva uzumu, kojih i nema, pa da se to sada opet investira u Srbijagas i onda ponovo da se prave ti veliki gubici", kaže Petrovič.
Sličan je problem, kako kaže, i sa Železarom Smederevo. U redu je reći da ne možete da otpustite tolike ljude, kaže Petrović, ali podseća i da to, s druge strane, znači da morate solidarno da oporezujete čitav javni sektor ili da odete napolje i da se zadužujete.
Predsednik Fiskalnog saveta je podsetio i da će troškovi države za saniranje bankarskog sektora zaključno sa 2014. godinom dostići oko 800 miliona evra, jer će u narednoj godini morati da bude dokapitalizovana Agencija za osiguranje depozita sa 360 miliona evra.
"Izdvajanje 800 miliona evra, to je skoro dva posto od svega onoga što mi proizvodimo. Odjednom su se tu pojavaili ogromni izdaci koji izgledaju prikrivini. Privredna banka Beograd je otišla krajem oktobra u stečaj, ona je koštala 100 miliona evra. Niko u javnosti o tome niko nije pričao", podseća Petrović.
Osvrćući se na poslovanje državnih banaka, on je naveo primer Slovenija koja je, kako kaže, na putu da krene putem Portugala, jer su njene banke napravile gubitke koje su skoro 20 odsto onoga što ta zemlja proizvodi. To je, kako kaže, "burazerski kapitalizam" gde banke pozajmljuju novac privilegovanima.
"Odjednom to počinje da pada. Mi srećom imamo većinom privatne banke koje su kontrolisane delom spolja. To je manja opasnost, ali još uvek velika. Država i NBS moraju da unapred, kada imaju podatke o tome, spreče takve događaje ili da ih minimizuju", smatra Petrović, ocenjujući da se ide u tom pravcu.
"Sama ova rekapitalizacija Agecnije za osiguranje depozita, stvara osnov da se te stvari s jedne strane sanarijau, ali s druge strane da se spreči veliki gubitak ili smanji na minimalnu meru", veruje on.
Petrović kaže da je važan segment smanjivanja deficita i prikupljanje poreza iz sive ekonomije.
On kaže da je Fiskalni savet napravio analizu naplate poreza od 2006. godine nadalje, i da je s početkom krize 2009. godine, naplata poreza počela da opada, ali da je ono što je zabrinjavajuće da je prikupljanje poreza drastično palo u 2013.
"Poreska amnestaja, to je bio promašaj, ako suviše često opraštate porez, to gubi kredibilitet. Ova proklamovana nulta tolerantnost, po našim podacima, nije dala nikakve rezultate. Presudno je da se sledeće godine tu nešto uradi. Da bi se to postiglo nije dovoljna parola 'nulta tolerancija'", kaže Petrović.
Kada je reč o zaduživanju, predsednik Fiskalnog saveta kaže tu nemamo izbora.
"Stvar je takva da ako vi i preduzmete sve neophodne mere, vi ćete tek uspeti da zaustavite rast duga u 2016 - 2017, to znači da ćemo u najboljem sceneraiju svake godine morati da se zadužimo pet milijardi evra – za otplatu starih dugova i pokrivanje deficita", kaže on.
Uprkos tome što bi najavljeni kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata mogao značajno da pomogne državnom budžetu, Petrović upozorava da bi taj novac, kako se izrazio, "mogao da bude prokletstvo".
"Kada imate pare na gomili onda imate manji pritisak da rešavate penzijsku reformu, Srbijagas, državne banke, deficit. Prošle godine su se učinile neke reforme. Penzijska reforma, zakon o radu su stavljeni u Fiskalnu strategiju, a onda početkom ove godine, pošto smo mogli da se zadužujemo jeftino, onda je bilo lakše zadužiti se, a ne lomiti zube na ove stvari", navodi Petrović.
Penzijska reforma, prema njegovim rečima, mora da se desi.
"Bez nje nečemo moći da se održimo. Prvo, što bi taj sistem učinio održivim na duži rok, na deset godina. Drugo, ona je važna za kredibilitet države, naročito prema spolja. Investitori će videti da mi nešto radimo, da postavljamo neke temlje koji će dati rezultat za dve, tri, četiri godine. Oni mogu da prihvate da će dug početi da raste, ali oni će reći: 'Da, ako su oni doneli Zakon o radu, penzijsku reformu, sredili javna preduzeća, mi znamo da su temelji tu, da je ta država na ozibljnoj putanji", smatra Petrović.
On je ocenio i da ministar privrede Saša Radulović strateški de u dobrom pravcu, što se tiče restrukturiranja preduzeća i donošenja Zakona o radu.
"Donošenje Zakona o radu mislim da je, nezavisno od Radulovića, jedan od testova za današnju vladu. Ako to ne učine do kraja godine, to će potkopati reformski kredibilitet ove vlade", ocenjuje Petrović.
Petrović: Najveći problem među javnim preduzećima Srbijagas
Izvor: Politika, 27.Nov.2013
BEOGRAD – Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je da, ukoliko država ne zavede red u poslovanje javnih preduzeća i državnih banaka, sva štednja planirana u narednim godinama „pašće u vodu”...Petrović je, gostujući na televiziji B92, ocenio da je Ministarstvo finansija svesno...
