Izvor: Politika, 16.Jan.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiju još trese kriza
U godini u koju smo zakoračili predviđaju se pozitivna kretanja u svetskoj, ali ne i u našoj ekonomiji
Dok međunarodna statistika u godini pred nama predviđa globalni ekonomski rast i pokazuje očekivanja osetnijeg oporavka prvi put šest godina nakon početka svetske krize, očekivanja u Srbiji znatno su skromnija.
Poslednji izveštaj Svetske banke predviđa globalni ekonomski rast od 3,2 odsto u celom svetu, a podaci „Euromonitor internešenela” nešto veći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 3,7 procenata. Očekuje se i rast potrošnje od tri procenta, kao i realan porast dohotka po stanovniku u zemljama zapadne Evrope i to prvi put posle 2007. godine. U Srbiji su ove brojke nešto drugačije. I ne baš tako optimistične. Naše Ministarstvo finansija predviđa nam povećanje BDP-a od jedan odsto u 2014. godini, dok ekonomisti očekuju realan pad vrednosti plata i penzija ove godine i to od tri procenta. To znači da će nam penzije i plate možda na papiru biti veće, ali će za njih manje moći da se kupi.
Isto tako, ni redovan oktobarski izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju ne predviđa vidljivije pozitivne pomake u 2014. godini. Stručnjaci MMF-a očekuju da će se skromna stopa rasta bruto domaćeg proizvoda manje-više nastaviti i ove i narednih godina i da bi tek u 2018. godini BDP mogao da se poveća za tri odsto.
Šta zapravo ove brojke i statistika otkrivaju građanima Srbije? Najpre to da je jedan procenat rasta BDP-a nedovoljan za bilo kakav osetljiv boljitak. Ali, ukoliko je to početak uzlaznog trenda u narednim godinama, to je onda dobar znak.
– Taj jedan procenat je posledica politike koja se trenutno sprovodi, a to je smanjenje javne potrošnje, tako da će skroman rast u 2014. godini izazvati rast izvoza koji se očekuje. Ali, to je neosetno za rast standarda građana – ocenjuje ekonomista Goran Nikolić.
Novogodišnje čestitke dvojice ministara – Saše Radulovića, ministra privrede, i Lazara Krstića, ministra finansija, poručile su građanima da će se bolje živeti od 2015. godine. Isto je najavio i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić. Ukoliko se u 2014. godini zaista okonča proces restrukturiranja firmi, nastavi sa štednjom, donesu novi i nepopularni propisi poput onih o radu i privatizaciji, olakša poslovanje i privuku najavljene investicije, možda nam bolji život i stigne od 2015. godine, kako su obećali.
Do tada su se ne tako sjajna ekonomska očekivanja prelila i na percepciju građana o ekonomiji. Istraživanje Agencije za istraživanje tržišta GFK, čije je rezultate dobila Politika”, pokazuje da polovina ispitanih građana očekuje da će finansijska situacija u njihovom domaćinstvu ostati ista ove godine. A gotovo 43 odsto ljudi veruje i da se ekonomska situacija neće promeniti u toku 2014. godine.
Svetla tačka naše ekonomije u 2014. godini je ono što prognozira ekonomista Goran Nikolić, a to su rast izvoza od 12 procenata, kao i tri odsto rasta industrije. Ali, otrežnjenje donose drugi podaci.
– Istovremeno nas očekuje prirast državnog duga od 2,5 milijardi evra, budući da ćemo se ove godine zadužiti ukupno 5,5 milijardi, ali ćemo neke dugove i vratiti – podseća Nikolić.
Nisu svetle ni prognoze Nenada Gujaničića, iz brokerske kuće „Vajzbroker”. Kako kaže, kada je reč o ceni našeg zaduživanja u 2014. godini mogu se očekivati loše vesti.
– Cena državnog duga će ove godine biti pod velikim pritiskom globalnih dešavanja i najave restriktivnijeg nastupa američke centralne banke. To može da oteža prodaju naših trezorskih hartija nominovanih u dinarima i da dovede do rasta kamata po kojima se zadužujemo – navodi Gujaničić.
Još jedan ključni segment naše ekonomije, Beogradska berza, takođe nije ispratila krizu sa krajem 2013. godine. U 2014. je ušla sa nikada manje tržišnog materijala jer je kvalitetnih akcija sve manje, podseća Gujaničić.
– Osim toga, bliži se 2016. godina kada na naplatu dospeva poslednja serija obveznica stare devizne štednje. Sve to, povezano sa lošom primenom regulative i slabim institucijama, rezultira da se akcije kojima se trguje na Beogradskoj berzi kotiraju znatno ispod njihovih pandana na uređenim tržištima – zaključuje Gujaničić.
-----------------------------------------------------------------
Statistički trendovi u 2014. godini
Prognoze „Euromonitor internešenela”, koje je prenela strana štampa, donose neke od osnovnih statističkih trendova u 2014. godini:
·Biće rođeno 138 miliona beba, od čega polovina u azijsko-pacifičkom području
·Potrošnja u svetu uvećaće se za tri odsto, ali će svega 10 odsto toga doći iz zapadne Evrope
·Globalni rast BDP-a iznosiće 3,7 odsto
·Rast dohotka po glavi stanovnika u zapadnoj Evropi porašće prvi put posle 2007. godine
·Prosečna starost stanovništva u svetu prvi put će preći 30 godina. Najstariji region je istočna Evropa.
S. Despotović
objavljeno: 16.01.2014.
