Izvor: B92, 24.Mar.2011, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji treba veći izvoz hrane u EU
Beograd -- Poljoprivreda je najveća izvozna šansa Srbije i povećanje kvota za izvoz u Evropsku uniju donelo bi zemlji značajan priliv deviza, kaže Vojislav Stanković.
Saradnik Centra za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije navodi da će "hrana u Srbiji i u svetu biti sve skuplja".
"Zato država treba da pomogne proizvođačima da obezbede dovoljne količine poljoprivrednih proizvoda za podmirivanje domaćih potreba i za povećanje izvoza", rekao je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Stanković.
"Izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije do 2015. godine mogao bi da bude u vrednosti pet milijardi dolara, što je duplo više nego u 2010. godini, a do 2020. izvoz bi mogao da se uveća na deset milijardi dolara", naglasio je Stanković.
Srbija bi, kako je predložio Stanković, trebalo da traži i povećanje kvota za izvoz junećeg mesa u EU. Sada je Srbiji odobrena kvota 8.700 tona za izvoz tog mesa, a njegove su procene da klaničari mogu da izvezu 10.000 tona. "Do tržišta EU najlakše možemo doći prodajom stočarskih proizvoda, voća i povrća", rekao je Stanković.
Da bi se obezbedio rast izvoza potrebno je, kako je istakao, da poljoprivredni proizvođači dobiju veće podsticaje iz budžeta, odnosno da agrarni budžet bude 10 odsto ukupnih rashoda državne kase, a sada je 2,6 odsto.
On je povodom izjave potpredsednika Vlade Božidara Đelića da će se razmotriti povećanje kvote EU za uvoz šećera iz Srbije i nekih drugih poljoprivrednih proizvoda, kazao da povećanje kvota neće imati efekta ako u Srbiji ne bude povećana poljoprivredna proizvodnja.
"Povećanje kvota za izvoz šećera u EU treba da bude usaglašeno sa stabilizacijom snabdevanja domaćeg tržišta tom namirnicom", rekao je Stanković.
On je ocenio da bi bilo dobro kad bi sadašnja godišnja kvota za izvoz šećera od 180.000 tona bila povećana na 300.000 tona, bez obzira što se predstavnici šećerana zalažu za kvotu od 400.000 tona.
Prošle godine je iz Srbije izvezeno 282.000 tona šećera, za 184,3 miliona evra, a najveće količine su prodate u EU, susednim zemljama i Rusiji.
On se zauzeo i za povećanje izvoza pšenice iz Srbije, sa sadašanjih 600 do 800 tona na milion tona, ali uz uslov da tom žitaricom bude zasejano više oranica. Jesenas je pšenica zasejana na 480.000 hektara, a optimalno bi bilo, prema rečima Stankovića, da se hlebno zrno seje na 650.000 hektara.
