Izvor: Blic, 11.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbiji fali osam milijardi evra
Štednja je spasena, šta će biti sa investicijama? Ovako bi se, u najkraćem, mogla rezimirati sedmica koja ističe. Panika je, blago, zakucala i na naša tj. vrata naših banaka, ali je promptnom i efikasnom intervencijom „organa bezbednosti" poslata tamo odakle je došla.
Početkom nedelje, u utorak, Narodna banka je intervenisala na deviznom tržištu sa 40 miliona evra, pa u četvrtak sa još 35 miliona i, bar za sada, izgleda da je sve pod kontrolom. U izvesnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smislu moglo bi se čak reći da je ova panika proizvedena „iznutra": najpre svojevrsnim „ćutanjem administracije", a onda pojačanim zahtevima javnosti da joj se neko (relevantan) „obrati". Bilo je, naime, pojedinačnih i sporadičnih umirujućih izjava, ali javnost nije bila sigurna da li je to istina ili anestezija. Očekivao se sastanak državnog vrha i jasna poruka sa tog mesta. Pošto se to nije dešavalo, sve jači zahtevi za takvom porukom (bilo je u njima i nezadovoljstva: zar takva globalna drama da prođe bez nas, nismo mi „deveta rupa na svirali") takoreći spontano su u narodu pobudili nepoverenje i sumnju da u avionu zvanom Srbija ima pilota koji zna šta radi.
U stvari, iako se u Srbiji ništa tako kataklizmično, kao u Americi ili Zapadnoj Evropi, nije dešavalo, nije da se nije kriza prelivala u Srbiju; zbivalo se to već mesecima kroz kontinuirani pad berze i neprekidno propadanje velikih investiciono-privatizacionih projekata: Koridor 10, RTB „Bor", „Jat ervejz"...
Što se pak berze tiče, ona tangira relativno mali broj ljudi, svega desetak hiljada, pa njihovi gubici (a najviše su - što nije irelevantno - izgubili sami brokeri) nisu mnogo uzbudili najširu javnost. (Ne znači, naravno, da je to dobro, ali to je već druga priča.) Sa novcem u bankama je, naravno, sasvim drugi slučaj, u pitanju su milioni ljudi, pa su naravno svi, i političari i bankari i ekonomisti, krenuli da spasavaju bankarski sistem. Tako je akcija „spasavanja redova štediše" uspela, iako naša država garantuje za štedne uloge svega do 3.000 evra, za razliku od Evrope, gde se garantuje štednja do 50.000 evra.
Ali, prava iskušenja za Srbiju tek predstoje. Ona se sastoje u pitanju postavljenom u prvoj rečenici ovog teksta: kako spasti (strane) investicije? U ovoj globalnoj finansijskoj drami, stradale su najviše investicione banke, dakle one koje ulažu kapital. Narednih nekoliko godina, iduće svakako, one će uglavnom „lizati rane" i sabirati gubitke. To znači da će novca za investicije biti manje i da će biti skuplje. S druge strane, konkurencija će biti veća (što će takođe uticati na cenu) i Srbiji će biti teže da privuče investitore. S druge strane, Srbiji za normalan razvoj treba 8-10 milijardi evra godišnje, pola kroz strane investicije, pola kroz kredite. Njena privreda je, prosto rečeno, „našpanovana" da tako radi. Bez tih para, razvoj Srbije postaje ozbiljno ugrožen.
Nije baš da ne postoji svest o tome u Vladi ili bar u pojedinim njenim delovima. U aktu koji sadrži opšti okvir i smernice ekonomske politike za naredne godine (a koji se sasvim rogobatno zove memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu) ukazuje se na glavne rizike koji mogu da ugroze ostvarenje postavljenih ciljeva. Jedno su spoljni, drugo unutrašnji rizici, ali se svi svode na isto: investicije. Ključni unutrašnji rizik, kaže se u memorandumu, predstavlja „naglo i značajno smanjenje priliva stranog kapitala", a spoljni „usporavanje rasta svetskih ekonomija, što bi uslovilo smanjenje stranih direktnih investicija..."
Ono čega, međutim, u vladinim dokumentima nema jeste plan B, dakle šta ako krene po zlu, šta Vlada u tom slučaju namerava da radi.
Drugo i važnije, sudeći po istim tim dokumentima a pre svega po planovima državnih prihoda i rashoda, ne bi se reklo da se Vlada za nešto tako sprema. Naprotiv. Rebalans budžeta za 2008. godinu to lepo pokazuje. Državni troškovi rastu preko svake mere, fiskalni deficit je dostigao rekordnih 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Sada su sve oči uprte u budžet za narednu godinu. Ako i on bude rasipnički kao ovogodišnji, ne piše nam se dobro.
