Izvor: Večernje novosti, 07.Apr.2016, 22:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija uvezla čak 15.000 tona pasulja

SRBIJA, zemlja koja, kako često volimo da kažemo "pola Evrope može da hrani" u inostranstvu je prošle godine, između ostalog, nabavila 15.000 tona pasulja, 25.000 tona paradajza, 30.000 tona krompira, kao i više od 6.000 tona krastavaca... pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Rano povrće, mladi krompir, paradajz, krastavci, stižu gotovo sa svih kontinenata, uvozno smo zavisni i od onoga čega bismo mogli da imamo napretek. Godišnje za povrće, koje možemo sami da gajimo "damo" više >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << desetina miliona dolara. Samo za pasulj u toku 2015. platili smo 11 miliona dolara, na krompir je "otišlo" još devet, na paradajz 15,5 a krastavce 3,8 miliona dolara... - Ukupan uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2015. godini iznosio je 1,4 milijarde dolara, dok je izvoz iznosio oko 2,8 milijardi dolara - kaže za "Novosti" Nenad Budimović, sekretar Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju. Najzastupljeniji u uvozu su, dodaje Budimović, slatkiši, konditorski proizvodi za koje smo izbrojali čak 171 milion dolara, za sokove i džemove - 66,8 miliona dolara, dok je za mineralne vode i bezalkoholna pića plaćeno oko 35 miliona "zelenih" novčanica. Trgovci ističu da ponuda povrća i voća zavisi prvenstveno od sezone i od mogućnosti da se ta roba nabavi na domaćem tržištu. Mladi krompir stiže nam iz Grčke, crni luk iz Holandije, beli iz Kine, krastavac iz Makedonije, pasulj iz Kirgistana... - Gde god je moguće sarađujemo sa domaćim proizvođačima, pogotovo u kategoriji voća i povrća - tvrdi Olivera Ćirković, pi-ar menadžer "Univereksporta". - Naravno, postoje kategorije gde je to nemoguće, kao kod tropskog voća, ali i tamo gde se pored domaće skuplje nudi i uvozna jeftinija roba, kao recimo za beli luk, pasulj... Stručnjaci upozoravaju da je naš problem to što imamo četiri puta manji obim proizvodnje od potrebnog, koji je u znatnoj meri opao tokom privatizacija u poslednje dve decenije. Savetnik za agroekonomiju Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže, za "Novosti", da je više razloga za povećan uvoz povrća i voća. - Najpre, naša nedovoljna proizvodnja ranog povrća po cenama koje nisu konkurentne u odnosu na robu i cene, recimo iz Turske - ističe Ševarlić. - Drugo, razlike u nivou subvencija koje dobijaju poljoprivrednici u Srbiji, a koje su najniže u Evropi. Zatim, kolateralna šteta zbog ekonomskih sankcija SAD i EU s jedne, i Rusije s druge strane, što se odrazilo na povećan uvoz visokosubvencionisane proizvodnje iz EU i Turske na naše potpuno liberalizovano tržište. PONUDE TRGOVCI kažu da domaća proizvodnja često ne zadovoljava potražnju, pa zato prodaju uvozni zeleniš. Struktura ponude uvoznog voća i povrća, kažu, zavisi od godišnjeg doba. Uvozi se u periodu kada te robe nema na domaćem tržištu.

Nastavak na Večernje novosti...