Izvor: B92, 08.Apr.2016, 09:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija uvezla čak 15.000 tona pasulja
Beograd -- Godišnje za povrće i razni zeleniš koji možemo sami da gajimo, izdvajamo na desetine miliona deviza
Srbija, zemlja koja, kako često volimo da kažemo "pola Evrope može da hrani" u inostranstvu je prošle godine, između ostalog, nabavila 15.000 tona pasulja, 25.000 tona paradajza, 30.000 tona krompira, kao i više od 6.000 tona krastavaca... pokazuju podaci Privredne komore Srbije.
Rano povrće, mladi krompir, paradajz, krastavci, stižu gotovo sa svih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kontinenata, uvozno smo zavisni i od onoga čega bismo mogli da imamo napretek.
Godišnje za povrće, koje možemo sami da gajimo "damo" više desetina miliona dolara. Samo za pasulj u toku 2015. platili smo 11 miliona dolara, na krompir je "otišlo" još devet, na paradajz 15,5 a krastavce 3,8 miliona dolara...
"Ukupan uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u 2015. godini iznosio je 1,4 milijarde dolara, dok je izvoz iznosio oko 2,8 milijardi dolara", kaže za Večernje novosti Nenad Budimović, sekretar Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju.
Najzastupljeniji u uvozu su, dodaje Budimović, slatkiši, konditorski proizvodi za koje smo izbrojali čak 171 milion dolara, za sokove i džemove - 66,8 miliona dolara, dok je za mineralne vode i bezalkoholna pića plaćeno oko 35 miliona "zelenih" novčanica.
Trgovci ističu da ponuda povrća i voća zavisi prvenstveno od sezone i od mogućnosti da se ta roba nabavi na domaćem tržištu. Mladi krompir stiže nam iz Grčke, crni luk iz Holandije, beli iz Kine, krastavac iz Makedonije, pasulj iz Kirgistana...
"Gde god je moguće sarađujemo sa domaćim proizvođačima, pogotovo u kategoriji voća i povrća", tvrdi Olivera Ćirković, pi-ar menadžer "Univereksporta". - Naravno, postoje kategorije gde je to nemoguće, kao kod tropskog voća, ali i tamo gde se pored domaće skuplje nudi i uvozna jeftinija roba, kao recimo za beli luk, pasulj...
Stručnjaci upozoravaju da je naš problem to što imamo četiri puta manji obim proizvodnje od potrebnog, koji je u znatnoj meri opao tokom privatizacija u poslednje dve decenije. Savetnik za agroekonomiju Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže, za "Novosti", da je više razloga za povećan uvoz povrća i voća.
"Najpre, naša nedovoljna proizvodnja ranog povrća po cenama koje nisu konkurentne u odnosu na robu i cene, recimo iz Turske", ističe Ševarlić. - Drugo, razlike u nivou subvencija koje dobijaju poljoprivrednici u Srbiji, a koje su najniže u Evropi. Zatim, kolateralna šteta zbog ekonomskih sankcija SAD i EU s jedne, i Rusije s druge strane, što se odrazilo na povećan uvoz visokosubvencionisane proizvodnje iz EU i Turske na naše potpuno liberalizovano tržište.
