Izvor: TvojPortal.com, 05.Okt.2012, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija u zoni neformalnog bankrota?
Dnevnik.rs Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović ocenio je da je Srbija već u zoni neformalnog bankrotstva, a da ne bi usledio i formalni bankrot, kada zemlja ne bi servisirala svoje obaveze jer ne bi mogla pronaći kreditore, potrebno je sprovesti ozbiljne reformske poteze.Đogović je, na konferenciji za novinare IZIT-a, istakao da ozbiljne vlade nepopularne poteze povlače u prvim godinama vlasti da bi ubirale plodove pred kraj mandata, a ako se to ne uradi u prvoj >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << godini i po, onda neće ni kasnije, što zemlju vodi dalje u dužničku krizu.
Po njegovim rečima, pravi test za ovu vladu biće budžet za 2013. godinu, kada će se videti da li će biti strateških pomaka ili će se ostati na površinskim zahvatima.
– Bez rezova i suštinskih transformacija ne možemo doći do zdrave podloge – rekao je Đogović, navodeći da je potrebna reforma poreskog sistema, seča birokratije, borba protiv korupcije i efikasnije sudstvo.
On je ocenio da je ova vlada do sada pokazala „primese” populizma i demagogije, kao što je povećanje plata u javnom sektoru i penzija od dva posto radi očuvanja životnog standarda, a s druge strane, događa se „erupcija cena”. Takođe, rečeno je da neće biti otpuštanja u javnom sektoru u vreme krize, dok zaposleni u privatnom sektoru mogu biti otpušteni kada god se to prohte vlasniku shodno poslovnim aktivnostima preduzeća, iako upravo privreda finansira zaposlene u javnom sektoru, naveo je Đogović.
Na potrebne rezove prekjuče je upozoreno i iz Fiskalnog saveta.
– Smanjenje fiskalnog deficita u narednim godinama moralo bi da bude izuzetno oštro da bi se zaustavio rast javnog duga i tako izbegla dužnička kriza – izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.
On je rekao da je situacija takva da će javni dug, koji će na kraju ove godine dostići 60 odsto BDP-a, i u 2013. nastaviti da raste. Samo uz stroge mere moguće je u 2014. godini zaustaviti njegov rast, da bi zatim usledilo smanjivanje. Petrović je istakao da je neophodno dobro skrojiti budžet za 2013. godinu, kao i napraviti srednjoročan plan strukturnih reformi i doneti sve potrebne zakone da bi se mogli očekivati sigurni efekti u nekom dužem periodu. On je upozorio na to „da bi i u međuvremenu mogla izbiti kriza javnog duga ako kreditori na koje obično računamo kad pozajmljujemo novac ocene da to ne treba da čine ili zatraže previše visoke kamate, što bi dovelo do bolnog prinudnog prilagođavanja”. Petrović smatra da se, bez snažnog smanjivanja deficita, kriza javnog duga ne može izbeći. On je podsetio na to da bi ukupan deficit države bez rebalansa budžeta bio oko 216 milijardi dinara, a da je rebalansom povećan na 222 milijarde, ili 6,7 odsto BDP-a. Za finansiranje deficita i otplatu glavnice javnog duga do kraja godine potrebno je 1,7 milijarda evra i dodatnih četiri-pet milijardi evra u 2013.
– Bez tih para nemoguće je zatvoriti finansijsku konstrukciju. U najnovijem izveštaju Fiskalnog saveta, koji je nedavno predstavljen, dali smo i projekciju budžetskog deficita i javnog duga, koja će omogućiti fiskalnu konsolidaciju. Tako je već u 2013. potrebno agresivno smanjenje deficita na 3,5 odsto BDP-a – kazao je Petrović.
– Tako bi u 2014. godini deficit pao na 1,9 a u sledećoj na jedan odsto, da bi u 2016. bio na nuli – naveo je on, dodajući da je ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić prihvatio te projekcije na Odboru za finansije, što je ocenio kao dobar znak.
E. Dn.
Erozija standarda
Po načelnim projekcijama, inflacija bi na kraju ove godine trebalo da bude oko 11 posto ili nešto iznad toga, ali će u svakom slučaju biti dvocifrena i bar duplo veća od gornje projektovane granice od 5,5 odsto, što pokazuje s kakvim nerealnim očekivanjima se krenulo u ovu godinu.
Đogović je ocenio i da će već ugroženi životni standard građana i dalje imati „trend erozije”, što će izazvati negativne posledice i na maloprodaju, ugostiteljstvo, turistički promet, pa i stanogradnju, tako da se postavlja pitanje koliko će povećanje PDV-a imati efekta na punjenje budžeta. On je ukazao i na to da oko 58 odsto raspoloživih primanja prosečnog domaćinstva odlazi na zadovoljavanje najosnovnijih potreba, što je pokazatelj opšteg siromaštva u kojem živimo, pri čemu je 44 odsto prihoda domaćinstava išlo na hranu, dok u razvijenim zemljama EU na hranu odlazi oko 16 odsto raspoloživih prihoda.
.jpg)
