Izvor: B92, 09.Feb.2022, 14:20
Srbija stvara zalihe
Republička direkcija za robne rezerve će zalihe svih proizvoda povećati tako da mogu zadovoljiti tromesečne potrebe stanovništva.
Pojedina roba koju uvozimo biće obezbeđena u većim količinama od ovih, pišu Novosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je u ponedeljak da je dato naređenje da se povećaju naše robne rezerve, i da će se za tu namenu obezbediti novac bez ugrožavanja stope javnog duga. On je kazao da cene svih sirovina na svetskom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tržištu idu u nebo. Ipak smo, kako je dodao, u prednosti nad ostalim zemljama koje još uvek ništa nisu počele da kupuju.
U Ministarstvu trgovine ističu da je Srbija ozbiljan proizvođač hrane, među prvih 10 u Evropi, i da nam nestašica ne preti ni najmanje.
Nema prevare bez pohlepe: Šta je najčešći trik prodavaca?
"Republička direkcija za robne rezerve će u narednom periodu da poveća nivo zaliha za tri meseca za sve proizvode. Tu pre svega mislimo na zalihe energenata, zatim pšenice, kukuruza, šećera, ulja. Za pojedine proizvode koje uvozimo, poput pirinča, pasulja i soli, količine će biti uvećane za više od tri meseca", kazali su za taj list u Ministarstvu.
U slučaju poremećaja na globalnom nivou, kako ističu, Srbija kao proizvođač hrane može svojom carinskom politikom da zaštiti domaće tržište, odnosno, spreči izvoz strateških proizvoda i tako obezbedi punu snabdevenost osnovnim životnim namirnicama. Oni ukazuju na to da su na odluku o povećanju robnih rezervi uticala dešavanja na globalnom nivou, a na prvom mestu su to stalni inflatorni pritisci na cene osnovnih životnih proizvoda.
"Drugi razlog je mogućnost izbijanja konflikta između Rusije i Ukrajine, dve zemlje koje su ozbiljni proizvođači hrane i energenata, i zbog toga su mnoge države povećale količine svojih rezervi. Na primer, Kina je povećala svoje zalihe za godinu i po dana", objašnjavaju u Ministarstvu.
Stručnjaci ocenjuju da je povećanje robnih rezervi izuzetno važna mera u uslovima aktuelnih kretanja u svetu. Agroekonomista Milan Prostran ističe da će trend rasta cena hrane da se nastavi sigurno do septembra, dok se ne vidi kakva će biti poljoprivredna godina.
"Bez obzira na to što smo agrarna zemlja i imamo dovoljno hrane za naše potrebe, država mora da poveća sadašnji obim najvitalnijih proizvoda u robnim rezervama. Nema razloga da strepimo, ali treba iz sopstvene proizvodnje da stvorimo najveći deo svojih rezervi i na taj način ćemo podržati i domaće poljoprivrednike. Kina, koja ima veliki razvoj i stopu rasta, i najveći je proizvođač hrane, pre mesec dana je kupila za oko 70 milijardi dolara sve viškove osnovnih prehrambenih proizvoda", kaže Prostran.
"Ako je hrana tako skupa, otkud toliko hleba u kontejnerima?" VIDEO
Onda su se, kako navodi, trgle i druge zemlje EU, poput Francuske, koje su počele uzdržanije da prodaju svoje proizvode, tako da uvek mogu da zadrže određene količine i povećaju svoje zalihe. Žarko Malinović, iz Privredne komore Srbije, ukazuje na to da su robne rezerve jedan od alata za stabilizaciju tržišta. U situaciji globalnog rasta tražnje, kada može da dođe do poremećaja snabdevanja, kako ocenjuje, odluka da se povećaju zalihe vrlo je važna.
Desetogodišnji maksimum
Odluka Srbije o obezbeđivanju većih količina robnih rezervi stiže u okolnostima kada su svetske cene hrane opet zabeležile rast u januaru i kreću se blizu desetogodišnjeg maksimuma. Prema analizi Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO), najviše su poskupela biljna ulja. Skok cena hrane, kako navode, doprinosi opštem porastu inflacije, koja se povampirila s oporavkom ekonomije od krize izazvane pandemijom koronavirusa. Istovremeno, na globalnom tržištu divljaju i cene energenata, a vrednosti sirove nafte dostižu sedmogodišnji rekord.
I zamrznute cene stabilizuju
Vlada je zamrzla cene šest osnovnih životnih namirnica, a od 8. februara se produžava važenje ove mere za još 90 dana.
"I to je jedan do instrumenata za stabilizaciju tržišta, ali nije trajna mera, jer šteti onima kojima se ograničavaju cene. Za sada su svi u tom lancu disciplinovani i poštuju ovu meru", kaže Prostran.
Naime, udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije "Žitounija" juče je izrazilo nezadovoljstvo zbog toga što njihovi članovi, industrijski mlinovi, snose sav trošak odluke o zamrzavanju cene brašna u malim pakovanjima od jednog do pet kilograma, ukazujuću da u drugim državama takve mere padaju na teret vlade. Oni navode da su nadležnim ministarstvima podneli predloge za rešavanje problema gubitaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
