Izvor: B92, 20.Mar.2011, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija statistički na dnu Evrope
Beograd -- Srbija je, gledajući statističke ekonomske parametre, evropski rekorder po stopi inflacije od 10,3 odsto, depresijaciji nacionalne valute u odnosu na evro.
Rekorderi smo i po najnižim platama. Po stopi nezaposlenosti od 20 odsto Srbija spada u pet najgorih evropskih zemalja.
Za utehu je podatak da je Srbija jeftinija od većine zemalja u regionu, ali s druge strane, nije ni blizu vrhu po kvalitetu te iste robe. Razlog ovakvoj statistici, po mišljenju stručnjaka, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jeste loša ekonomska politika svih vlada od 2001.
Međutim, najstrašniji je podatak što obični građani u Srbiji žive još gore nego što to ova crna statistika kaže. Prema mišljenju ekonomiste Mlađena Kovačevića, ekonomski model koji se primenjivao od 2001. godine, zasnovan na nagloj liberalizaciji uvoza i veštačkom jačanju dinara, pukao je kao balon.
Jeftino DA, kvalitetno NE
Kao kontraargument crnoj statistici često se navodi da je Srbija jedna od jeftinijih država Evrope uprkos čestom skoku cena. Naime, Srbija se po potrošačkim cenama nalazi na 63. mestu liste od 83 države na osnovu istraživanja koje je sproveo sajt Numbeo.com. Ekonomisti navode činjenicu da kvalitet robe nije ekvivalentan onoj u EU, a da su zbog niskih primanja porodice primorane da kupuju jeftinu, ali nekvalitetnu hrana što dovodi do toga da je u Srbiji 40 odsto dece gojazno, po čemu smo opet u vrhu negativne statistike.
Kovačević navodi da je "upravo forsiranje takvog modela dovelo do toga da nam statistička slika bude takva kakva jeste. Na prvi pogled, statistika nam nije toliko loša ako se uzme u obzir celokupna kupovna moć, odnosno visina potrošačkih cena i primanja. Međutim, stopa nezaposlenosti od 20 odsto je ogromna".
"Pored tolikog broja nezaposlenih, treba imati u vidu da u Srbiji živi veliki broj penzionera sa malim primanjima. Treba ukalkulisati i da uz svakog nezaposlenog ide po nekoliko ljudi bez primanja, bilo da su to deca ili, recimo, domaćice koje nikada nisu ni radile. U potpunosti razumem građane kojima se čini da lošije žive od onoga što im statistika kaže. Pa, doskora su u računanje inflacije ulazili proizvodi koji se uopšte masovno ne kupuju u vremenima kakva su naša", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu ili jačanju industrije ne može da se sprovede preko noći.
"Eventualnom prodajom Telekoma, čemu se protivim, kratkoročno se rešavaju neki problemi, ali to nije domaćinsko poslovanje. Plastično rečeno, pravi domaćin nikada ne prodaje najplodniju njivu, sem ako nije ucenjen ili ako mu je neko bolestan", zaključuje Kovačević.
Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec kaže da nam je statistika delimično ovakva zato što vlast nikada nije bila sa strane šaltera na kojoj su građani, a i ne namerava da bude.
On kaže da "mi zaista spadamo u vrh zemalja Evrope koje imaju problematičnu ekonomiju. Ono što nam je donekle pomagalo da se nosimo sa ovako lošom statistikom, kao što je veza sa selom, rezerve deviza i povlašćene cene struje i nekih komunalija, polako nestaje i tek onda će nastati problemi".
"Većina naših problema rešavana je prilivom kapitala kojeg sada nema. Nije dovoljno zadati samo dobre ciljeve već ih treba realizovati. No, vlada često donosi niz kontradiktornih mera koji ne idu u prilog zadatim ciljevima", objašnjava Zec.
Profesor na Megatrend univerzitetu Vladimir Vučković objašnjava da nam je "statistika zaista loša i delimično prikazuje kakva nam je situacija kada je reč o stanju u privredi, ali i o standardu građana. Ipak, veoma je opasno nekritički se samo baviti brojkama. Kurs od početka krize jeste drastično depresirao, ali da nije bilo toga pad BDP-a bio bi mnogo veći, a samim tim i standard građana još niži".
"Imamo veliku stopu inflacije, ali treba znati i koje bi bile posledice politike veštačkog održavanja cena na niskom nivou. U tom slučaju imali bismo nestašicu brojnih proizvoda ili gubitak proizvođača na tržištu. Dakle, brojke moraju da se gledaju, ali ne smeju nekritički da se analiziraju", navodi on.
