Izvor: Politika, 11.Sep.2011, 23:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija razgovara: Nov ili polovan automobil

Milan Božić: Standard građana diktira odabir. – Zoran Dragoj: Pouzdanost je na strani novog auta

U situaciji kada je za prosečnog građanina Srbije i kupovina novog kompleta za prvu pomoć veliki izdatak, postavlja se pitanje kakvo je onda stanje s tržištem automobila. Prodaja novih vozila sve je lošija iz godine u godinu, a ruže ne cvetaju ni prodavcima polovnjaka. Šta u toj situaciji da radi neko kome je potreban četvorotočkaš? Da li da bira nov ili polovan i na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osnovu kojih parametara da donese odluku? O tome smo razgovarali s Milanom Božićem, direktorom Centra za motorna vozila u Auto-moto savezu Srbije, i sa Zoranom Dragojem, generalnim direktorom „Hit auta” i „Integra motorsa”, partnerom „Nisana”, „Dačije” i „Renoa” i prodavcem polovnih automobila.Politika: Kakvo je trenutno stanje na tržištu automobila u Srbiji? Ima podataka da je prodaja novih vozila pala oko 16,5 odsto u poređenju s proteklom godinom. Kakva su vaša iskustva?

Dragoj: Loše stanje u ekonomiji direktno utiče na tržište vozila, jer nov automobil ne mora da se kupuje u kriznoj situaciji. Prvi deo ove godine nije bio toliko loš, zbog Sajma automobila, i izgledalo je da će biti kao prošle, ali su poslednji meseci veoma zabrinjavajući. Postoji, osim toga, i problem praćenja podataka jer nema zvaničnih informacija o tome koliko se automobila u našoj zemlji proda. Pa kada neko kaže da je prodao tri hiljade automobila, ja se zapitam da li je to tačno, jer znam koliko moram da ih vidim na ulici kako bih u to poverovao. Ali, generalno je prošle godine u Srbiji prodato oko 40.000 novih automobila, uključujući i 15.000 „punta”. Ako nas ima oko osam miliona, to znači da je samo 0,5 odsto stanovnika Srbije u stanju da kupi nov automobil. Taj podatak govori sam za sebe. A kako uvezemo i oko 60.000 polovnjaka godišnje, jasno je šta utiče na starost voznog parka u našoj zemlji, koji prema mojim saznanjima iznosi oko 15 godina. To je muzej, to nije vozni park. Međutim, mi nemamo takav utisak, jer oni koji imaju najstarije automobile nemaju para da se voze, pa ono što vidimo na ulici nije realna slika.

Božić: Ja sam saglasan s time. Ali, istakao bih dodatni problem kada govorimo o polovnjacima, a to je da mi imamo potpuno liberalizovan uvoz polovnih vozila. Uvoze se vozila stara i po deset godina i mi postajemo groblje evropskih automobila. S tim mora da se prekine i da se uslov za uvoz podigne barem na vozila koja imaju „euro četiri” motor. Jer se sada uvoze krševi koji se ofarbaju, pa na oko izgledaju lepi, a vi tek posle mesec dana shvatite šta ste kupili. Druga strana medalje je i to što najviše vozila dolazi iz Italije. U Italiji se godišnje ukrade 200.000 vozila, a većina završi u Istočnoj Evropi. Koliko dospe ovde i ko to proverava? Nigde u Evropi nema sistema da ja kupim šleper automobila, dođem na granicu, dam papire, carinik kaže to jeste „euro tri” i to je to. Trebalo bi propisati da pre carine polovan automobil ide u ovlašćenu laboratoriju na ispitivanje i na proveru. Sve to treba imati na umu pre odluke o novom ili polovnom automobilu.

Politika: Kako je na Zapadu, ali i u regionu?

Dragoj: Evo, na primer, u gradiću na stotinak kilometara od Pariza, koncesionar ima tržište od oko 100.000 ljudi. I on tamo proda oko 8.000 novih vozila godišnje. Ne moramo ići tako daleko, pogledajmo Sloveniju i Hrvatsku. U Sloveniji, koja ima dva miliona stanovnika, prodaje se oko 70.000 novih automobila, a Hrvatska sa četiri miliona ljudi kupuje gotovo dva puta više vozila od nas. Situacija je veoma loša, a star vozni park ne garantuje bezbednost.

Politika: Šta možete da nam kažete o tehničkoj ispravnosti vozila u Srbiji?

Božić: U Srbiji ima više od dva miliona registrovanih vozila. Oko 200.000 čine kamioni i autobusi, što znači da imamo 1.800.000 putničkih vozila. Mi već godinama organizujemo akciju „Ispravno vozila – bezbedno vozilo”. Poslednja akcija u junu je pokazala da je od 10.000 pregledanih vozila čak 40 odsto neispravno. A ono što je poražavajuće je to da više od trećine ima neispravne kočnice. Prema ovoj statistici, 12 odsto automobila u Srbiji ima neispravne kočnice!

Politika: Šta zaključujete na osnovu svih tih podataka, da li birati nov ili polovan automobil?

Božić: Svakako je da je odgovor nov automobil jer nema dileme da ja to bolje rešenje od polovnjaka. Ali, novo vozilo ne može svako da priušti jer odabir diktira standard građana.

Dragoj: Ako je najbolji auto onaj koji će u eksploataciji imati najniže troškove i najveću pouzdanost, to je uvek nov auto. I tu dileme nema. Ali, mi imamo strahovit pad vrednosti mladih vozila. U Srbiji u prvoj godini vozilo gubi 30 odsto vrednosti. U toku druge godine još 20 odsto. To je tako jer je malo onih koji kupuju nova vozila, a još je manje onih koji ih prodaju u tom periodu. Znači, reč je o onima koji moraju da ih prodaju i svi onda gledaju da im to naplate. Po meni je takođe i takav auto, koji je star godinu ili dve, dobro rešenje. Jer on je još u garanciji, nije izraubovan i košta 50 odsto manje nego nov. To je najekonomičnija varijanta i tu je odnos cene i pouzdanosti najbolji.

Božić: To je tačno. Evo, mi kao firma menjamo automobile na dve, tri godine i zapravo tako najviše gubimo.

Politika: Ali, u situaciji kada nemaju svi 15.000 evra za nov auto, šta onda da rade? Na placevima u unutrašnjosti ne prodaje se ništa skuplje od dve ili tri hiljade evra.

Dragoj: Na proteklom Sajmu 43 modela su koštala manje od 10.000 evra, tako da nije potrebno imati 15.000 za nov auto. A ljudi koji imaju dve ili tri hiljade ne mogu ni da biraju i za njih ne postoji dilema nov ili polovan automobil. Oni će kupiti oni što mogu. Ali, ukoliko poredite, na primer, „dačiju sandero”, koja košta oko 7.700 evra, i polovnog „megana” starog tri, četiri godine, koji košta isto toliko, to je onda prava dilema.

Politika: Koji je vaš savet u takvoj situaciji?

Dragoj: Kupcu možete da kažete šta je dobro i šta je loše u jednom i u drugom slučaju, a na njemu je da odabere. Ako kupujete nov auto, na njegovoj strani su definitivno pouzdanost, kao i niski troškovi eksploatacije. Kod ovog drugog još imate dovoljno pouzdanosti. Jer, „megan” koji je star tri ili četiri godine još nije izraubovan i to je i dalje ozbiljan auto. Ali činjenica je da je on prešao 130.000 ili 150.000 kilometara i da su mu određeni resursi istrošeni, pa može kad-tad da počne da vam pravi probleme. Ali, s druge strane, naravno da je udobniji i naravno da je kod njega bolja plastika unutra. I imidž brenda je na strani ovog drugog.

Božić: Može se na to gledati i ovako. Ako uzmete kredit za nov, jeftiniji auto, rata će vam iznositi oko 100 evra mesečno. To nije nedostižno za domaćinstvo koje ima dve plate. A ako, ipak, kupujete polovni, uradite to kod nekog ko je dugo u tom poslu, a nikako na pijaci.

Dragoj: Da, ali kad kupujete auto, vas i država zakonskom regulativom mora da zaštiti u tom procesu.

Božić: Nažalost, naši pravilnici koji se tiču vozila, tehničkog pregleda i auto-škola nisu menjani od osamdesetih. Mislim da je najmlađi donesen još 1984. godine. Pa ako sada hoćete da uvedete red u roku od godinu ili dve, to mora i da košta. Stojimo sve gore u poređenju s regionom, naročito kada je reč o uvozu polovnih vozila. Jedino u Srbiju možete da uvezete auto a da ga niko ne pogleda. Šta carinik napiše to je zakon.

Dragoj: Najveći problem imaju korisnici vozila koja su starija od pet godina, a nisu kupljena pre devedesetih godina. Jer, ona imaju elektroniku, a nema servisa koji bi ih održavali. U Srbiji nema takve vrste sekundarne servisne mreže.

Politika: Kako je to regulisano u Evropi?

Božić: Njima to i ne treba jer su im vozila, u proseku, stara četiri godine.

Dragoj: Treba savetovati ljudima da obrate pažnju na to šta dobijaju za svoj novac. Oprema danas čini od 30 do 40 odsto vrednosti automobila. Drugo, obratite pažnju na to ko će da ga održava, a, treće, razmislite koliko će taj auto da vredi kao polovan, to će biti veoma važno kada budete odlučili da ga prodate. To su parametri na osnovu kojih bi čovek trebalo da odluči šta će da uradi. To važi i za polovna vozila jer i njih neko treba da održava.

Božić: Mi kao Centar za motorna vozila AMSS-a nudimo nekome ko kupuje auto kompletan pregled vozila i nudimo ispitivanje porekla automobila. Pre nego što neko kupi vozilo, može da dođe kod nas, a ispitivanje porekla košta oko 200 evra. Mi ćemo vam reći gde je kupljen, gde je prodat, da li je odjavljen u zemlji porekla, kao i da li postoji potraga za tim vozilom. Osim toga, dajemo garanciju u vrednosti vozila. To je ono što mi radimo. Imamo i dijagnostiku da vidimo koliko je kilometara auto zaista prešao jer su prevare veoma česte.

Politika: Kakve su perspektive na tržištu? Da li ćemo zbog besparice sve više kupovati polovnjake?

Božić: Sve zavisi od toga kako se bude kretao standard građana. Ako se nastavi kriza biće sve gore i sa automobilima. Kupovaće se i polovni rezervni delovi, polovne gume, čak i na pijacama.

Dragoj: To je usko vezano s kupovnom moći stanovništva. Očekujemo da će brendovi vozila koje mi zastupamo ostvariti planove prodaje za ovu godinu, ali koliko znam nije kod svih tako. Od juna su trendovi na tržištu automobila veoma loši.

Stefan Despotović

objavljeno: 12.09.2011

Nastavak na Politika...

Autoportal.rs: Nov auto može da priušti svega 0.5 odsto građana Srbije