Izvor: Blic, 18.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija pred opasnošću da uvozi pšenicu
Srbija pred opasnošću da uvozi pšenicu
BEOGRAD - Tokom prve nedelje novembra istekao je optimalni rok za setvu pšenice, a hlebno zrno u Srbiji zasejano je samo na oko 300.000 hektara, što je duplo manje od planiranih oranica. Bez roda od oko 1,5 miliona tona, koji se obezbeđuje setvom na pola miliona hektara i prinosom od četiri tone po hektaru, ne samo da nijedno zrno pšenice ne može da se izveze, već ne mogu da se podmire ni domaće potrebe. Kako se ne bi dogodilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se u Srbiji narednih godina jede hleb od tuđeg brašna, stručnjaci ovih dana apeluju na poljoprivrednike da dok još nije prekasno 'zaoru sve što se može zaorati'.
- Ove godine jesenja setva pšenice prepolovljena je iz nekoliko razloga. Pre svega, vremenske prilike su bile nepovoljne, a okasnila je i berba jesenjih kultura, šećerne repe i kukuruza. Međutim, još ima nade da se mogu uvećati njive zasejane pšenicom, jer je i ranije bilo godina kada se setva obavljala čak i u januaru. Istina je da su manji prinosi kada se okasni sa setvom, ali je bolje imati i manji rod nego prazne silose. Seljaci koji ove godine na svoje njive bace hlebno zrno mogu mirno da spavaju, pošto će sigurno na tom poslu ostvariti profit. Ova roba će biti tražena i na tržištima drugih zemalja u kojima je, takođe, zbog nepovoljnih vremenskih prilika zasejano manje pšenice - procenjuje za 'Blic' Milan Prostran, sekretar Odbora za agrar Privredne komore Srbije.
Prema njegovim rečima, verovatno je da su poljoprivrednici već napravili takvu računicu, jer se dešava da se pšenica seje i iz aviona, što je skupo ulaganje, ali ipak obezbeđuje zaradu.
Zbog solidnih zaliha pšenice iz ovogodišnje žetve, kako ističe Prostran, nema bojazni da će dogodine manjkati domaćeg brašna, ali ukoliko se ubrzo ne nastavi sa jesenjom setvom, kritična bi mogla da bude 2004. godina.
I Milan Malobabić, pomoćnik direktora Fonda za žito, upozorava da će i poljoprivrednici biti na šteti ako dozvole da im njive na zimu odmaraju.
- Sve dok postoji Fond za žito, mi ćemo se zalagati da se pšenicom, bar u narednih pet godina, zaseje 700.000 hektara, kako bi se na oranicama obezbedila plodosmena, odnosno smenjivanje četiri kulture. Na taj način se obezbeđuju prinosi pšenice koji garantuju zadovoljenje svih naših potreba, zatim obavezne robne zalihe od 150.000 do 200.000 tona, a preostale bi i određene količine za izvoz. Već je izvesno da će zbog okasnele setve dogodine biti manji rod pšenice i upravo bi zbog toga trebalo da se iskoristi svaki dan da se što više njiva zaseje - kaže Malobabić.
Sav višak žita, prema njegovim rečima, poljoprivrednici mogu lako da prodaju na tržištima drugih zemalja.
- Logično je da bi Makedonija zbog manjih troškova radije uvozila pšenicu iz Srbije nego iz Amerike, kao i Bosna i Hercegovina koja ovu robu uvozi iz Mađaraske. Takođe, naša pšenica je uvek tražena i u zemljama Bliskog istoka - objašnjava Malobabić, koji napominje da nismo tako bogata zemlja da bismo se olako odricali ove zarade, a posebno da sami sebe dovedemo u situaciju da devize izdvajamo za uvoz pšenice.
Vesna Živanović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, smatra da je zabunu kod poljoprivrednika izazvalo ukidanje zaštitne cene pšenice, zatim planovi Republičke vlade da se ove godine smanje setvene površine kako bi se podsticala proizvodnja industrijskog bilja, ali i najava da će Republičke robne rezerve dogodine otkupiti samo 280.000 tona.
Prema uverenju Vesne Živanović, veoma je rizično da se, u situaciji kada proizvođači nisu odgovarajuće zaštićeni premijama i povoljnim kreditima, ukida zaštitna cena ovog strateškog proizvoda i da se gotovo celokupna proizvodnja sitnih proizvođača prepusti tržištu. M. Vuković
