Izvor: TvojPortal.com, 11.Mar.2012, 13:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija novi "Kuvajt"
makroekonomija.org Ako pretpostavimo (već sad veoma izvesno) da će u budućnosti, kako automobili, tako i brojni drugi,dosadašnji potrošači nafte,umesto iste, kao pogonsko gorivo, koristiti električnu energiju,i ako znamo da su najveća prepreka za širu primenu tog „novog pogonskog goriva“,njegovi“rezervoari“ (baterije), tj.mogućnost uskladištavanja,a s druge strane je poznato da je najnaprednija tehnologija u ovoj oblasti zasnovana na litijum-karbonatu (litijumske baterije),onda >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << bez mnogo ustezanja i vrlo ozbiljno možemo konstatovati da je Srbija,potencijalni,“novi Kuvajt“!
Prema dosadašnjim podacima,bez podataka za dodatnih 15 lokacija,na kojima se vrše istraživanja u centralnom i istočnom delu Srbije, pretpostavlja se da u Srbiji ima oko 220 miliona tona rude s prosečnim sadržajem korisnih komponenti od 1,8 odsto litijum-oksida i 12,9 odsto bor-oksida, Dodatni potencijal postoji u još dve jadaritske zona. Jadarit sadrži Bor i Litijum koji imaju široku upotrebu.Dakle,možemo dobiti oko 4 500 000 t litijuma,što po trnutnim tržišnim cenama od 4.800 eura po toni vredi oko 21 600 000 000 eura.Do sada je Bolivija slovila za Zemlju sa najvišim nivoom rezervi od oko 5,4 miliona tona,zatim Čile sa tri itd.Inače, zemlje sa rezervama rude,a koje pri tome imaju i proizvodnju baterija su; Brazil,Kanada,Čile i Kina. Najveće kompanije koje se bave proizvodnjom litijumskih baterija su; Mitzubishi Group, Sumitomo Corp, Bollore Group, LG Chem i dr.
Litujum je najvažniji element u proizvodnji baterija za električne i hibridne automobile, prenosne računare, mobilne telefone i druge elektronske uređaje, Bor ima više od sto mogućnosti za primenu,a najviše se koristi u proizvodnji deterdženata, termoizolacionih materijala, keramike, lakih legura, stakla i materijala za zaštitu drveta, proizvodnji vatrometa i raketnih goriva, pa čak i lekova protiv hroničnog zapaljenja zglobova – artritisa.Poznato je da najkvalitetniji sapuni dolaze iz Turske, upravo iz razloga što ova Zemlja poseduje značajna nalazišta Bora, što im omogućava da pri proizvodnji sredstava za čišćenje, isti ne štede, što dobodi do povišenog kvaliteta proizvoda u efikasnosti čišćenja.
Nalazište kod Loznice je najznačajnije u Srbiji u poslednje tri decenije i procenjuje se da bi pokrilo 20 odsto svetskih potreba za litijumom.
Litijum poseduje visoki elektrohemijski potencijal, te je kao takav, najvažniji elemenat u proizvodnji baterija za mobilne telefone, prenosne računare i druge elektronske uređaje. Takođe, koristi se i u proizvodnji posebnih stakala i keramike. Litijum stearat se koristi kao univerzalno podmazujuće sredstvo otporno na visoke temperature.
Namera mi je da skrenem pažnju javnosti da se radi o jednom od najvećih nacionalnih resursa i da se odluka o modelu njegove privredne eksploatacije mora doneti opštim konsenzusom stručne javnosti i Vlade. Naime svaki ishitren potez može prozrokovati ogromne štete u kontekstu mogućnosti da na bazi eksploatacije ovog resursa izvršimo ozbiljnu akumulaciju kapitala, koja bi nam mogla omogućiti,ne samo ubrzan privredni razvoj,već i ekonomsku održivost. Opasne su paušalne „medijske konstatacije“ o tome kako „ne možemo sami ući u projekat jer nemamo novca, i kako nam je potreban partner sa tehnologijom i iskustvom u toj oblasti“ i sl.Za otvaranje rudnika koji bi produkovao oko 30 000 t litijum-karbonata godišnje i pripadajućeg postrojenja za proizvodnju baterija neophodno je između pola i jedne milijarde eura,a potencijalni prihodi dosežu više desetina milijardi eura.
Dakle,sva ova medijska retorika podseća na „klanje vola zarad kilograma mesa“,naime iz recornog Ministarstva nam poručuju da nemamo novca za ovakvu investiciju.Postavlja se pitanje, zašto bismo prepuštali udeo u ovolikoj potencijalnoj dobiti zarad investicije od jedne milijarde eura, koliko smo se približno zadužili da animiramo Fiat da otvori fabriku, zar nije logično da se zadužimo i za ovu „tričavu milijardu“,gde nam je izvestan benefit i brzina vraćanja uloženih sredstava? Zašto da ovako izvesnu zaradu,bilo sa kime delimo, da li se neko ovo igra sa našim zdravim razumom? Takođe,iz vlade poručuju da ne posedujemo tehnologiju za ovakvo postrojenje. Koja tehnologija, izuzev najmodernije vojne,danas, ne može da se kupi,ili možda i naši stručnjaci dobrim delom mogu da je implementiraju? U svakom slučaju i ta cena nabavke tehnologije bi bila neuporedivo niža od dobiti koja će se ostvariti ovim poslom.Nameće se zaključak, da samo u slučaju da niko u svetu ne želi da nam proda datu tehnologiju,trebamo biti opredeljeni za strateškog partnera sa kojim smo spremni podeliti ogromnu dobit iz ovog posla, ali po principu“naša je ruda,a vi otvorite fabriku za baterije u Srbiji i radimo na partnerskom principu“. Ko može preuzeti odgovornost za eventualnu lošu (ŠTETNU) odluku po ovom pitanju?
David Đumić
