Izvor: Studio B, 05.Jun.2012, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija mora da smanji deficit i javni dug
Nova Vlada Srbije bi trebalo da sprovede mere za smanjenje deficita i javnog duga po programu Fiskalnog saveta Srbije, rečeno je na predstavljanju ekonomskog izveštaja za jugoistočnu Evropu Svetske banke.
"Poruka je vrlo jednostavna: što pre počnu (mere štednje), to bolje. Svaki dan koji prođe, skupo nas košta", rekao je glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović.
Kako je naveo, u prvih nekoliko meseci ove godine zabeleženo je znacajno povecanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << budžetskog deficita, pa bi bilo poželjno da se paket mera štednje usvoji u julu, kako bi pozitivni efekti mogli da se osete u poslednja četiri meseca 2012. godine.
Mere koje je predložio Fiskalni savet, a koje uključuju povećanje poreza na dodatu vrednost na 22 odsto i zamrzavanje plata i penzija, su dobra osnova, naveo je Šestović, dodavši da je moguće da vlada izađe i sa drugačijim merama, ali da je taj dokument sigurno "koristan materijal".
"Suština je da se javni dug svede na zakonom propisanih 45 odsto", naveo je on, dodavši da mere mogu biti "agresivnije", uz rezultat na kraći rok, ili manje agresivne, u narednih nekoliko godina. Potrebno je smanjivanje budžetskog deficita što pre, jer to, kako je istakao, vodi do manje potrebe za zaduživanjem, manjih troškova zaduživanja, ali i povećava kredibilnost države za investitore.
Na predstavljanju izveštaja rečeno je da bi javni dug u jugoistočnoj Evropi trebalo da bude znatno niži od 60 odsto BDP, koliko je predviđeno kriterijumima iz Mastrihta za članice evro zone, odnosno da bi trebalo da bude oko 40 odsto BDP.
Na kraju 2011. godine Srbija je sa javnim dugom od 45,8 odsto BDP bila treća u regionu po nivou zaduženosti, dok su najzaduženije Albanija sa 58,4 odsto BDP i Crna Gora sa 56,9 odsto. Manje zadužene od Srbije su Bosna i Hercegovina sa javnim dugom od 39,1 odsto BDP, ali ni ona nije u "sigornoj zoni" s obzirom na ograničenja u institucionalnim kapacitetima i mogućnostima zaduživanja, dok su samo Kosovo i Makedonija bolji po tom pokazatelju i imaju dug kojim je lakše upravljati.
Šef tima koji je pisao izveštaj Željko Bogetić rekao je da su u Srbiji, kao i u Crnoj Gori, državne garancije jedan od problema za javni dug i da će morati da se spreči snažan rast takvih obaveza. Za kontrolu javnog duga u regionu koji obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, Kosovo i Bosnu i Hercegovinu potrebna je i kontrola plata i penzija, ali i finansijska disciplina i rešavanje problema neizmirenih obaveza javnog sektora.
"Dobra vest" je solidno stanje finansijskog sektora u regionu, uprkos relativno visokom udelu problematičnih kredita od oko 15 odsto, naveo je Bogetić, dodavši da je taj procenat sada ili stabilan ili u padu.
Depoziti banaka su se vratili na nivo pre krize, ali rast kredita nije, navodi se u izveštaju Svetske banke. Prema Bogetićevoj oceni, veliki problem u regionu biće socijalni - smanjenje siromaštva i nezaposlenosti.
.jpg)
