Izvor: Glas javnosti, 06.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija je pacijent naviknut na narkotik trošenja para
BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da se manjak sredstava u budžetu, koji se najavljuje za septembar, može nadoknaditi zaduživanjem ili prodajom neke firme, na primer Naftne industrije Srbije, ne pitajući za cenu.
- Državi je ostalo još 100 miliona evra na računu u NBS, iako je prošle godine imala 1,3 milijarde evra od prodaje „Mobtela“ - naveo je Jelašić i dodao da NBS neće dati dodatna odobrenja Vladi Srbije za nove pozajmice, pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << je posao centralne banke da održava stabilnost cena.
Privatizacione prihode ne bi trebalo koristiti za potrošnju, jer tako Srbija „troši svoju budućnost“, već za nove investicije, pošto država ima i druge veće prihode kao što su porez na dodatu vrednost ili akcize, kazao je Jelašić. Međutim, kada je potrošnja povećana, ni veći prihodi države ne mogu da „ispeglaju“ narasle rashode, kazao je on i dodao da budžet „kako je sada krojen“ ne može bez privatizacionih prihoda.
- Srbija je sada pacijent koji se navikao na narkotik, stalno se nešto krcka iz privatizacionih prihoda - rekao je Jelašić i istakao da se zahtev da penzije iznose 70 odsto od plate „realno i neinflatorno“ može sprovesti samo ako se zarade smanje 20-30 odsto, ili ako se ostali izdaci države, koji idu u potrošnju, „skrešu“ za deo koji bi trebalo da ide penzionerima.
SKROMAN ZAJAM
Prema zakonu, Narodna banka Srbije državi može da odobri kredit radi finansiranja privremene nelikvidnosti budžeta, ali na to nije obavezna. Međutim, čak i da pristane da „pokrije“ rupu u republičkoj kasi, centralna banka ne može da pozajmi sumu veću od pet procenata prosečnih budžetskih prihoda iz prethodne tri godine.
Prema njegovim rečima, ako neko želi da sprovodi socijalnu politiku, ne treba svim penzionerima podići primanja, već samo onima sa najnižim penzijama i „svakako treba ostati u istom budžetu“, predviđenom za penzije.
Jelašić je naglasio da se bolji život ne postiže povećavanjem plata, već manjom inflacijom, i istakao da niko ne može da toliko brzo podigne plate koliko brzo inflacija može da raste.
Guverner je naveo da će, ukoliko Srbija uskoro ne dobije vladu, posledice biti nastavak visoke stope inflacije i restriktivnije monetarne politike NBS. Ukoliko se ostvare prognoze o visokoj dvocifrenoj inflaciji u Srbiji, to će biti jedna od najviših inflacija u regionu, što će pokazati da vlasti ne znaju šta treba da preduzmu kod „stranih šokova“, kao što su rast cena energenata i hrane i da budžet zavisi od izbornih kampanja, naveo je guverner.
On je istakao da su šanse da centralna banka smanji referentnu kamatnu stopu „blizu nuli“ i da je u sadašnjim uslovima jedini mogući korak ili zadržavanje ili povećanje te stope, što znači i skuplje dinarske kredite i manji privredni rast. Kurs dinara određuje ponuda i tražnja, a s povećanjem inflacije jača i pritisak na kurs, podsetio je guverner.
On je, na pitanje da li bi za NBS bilo bolje da vladu formira Demokratska stranka ili Srpska radikalna strana i Demokratska stanka Srbije, rekao da bi centralnoj banci „s jednima bilo lakše, a s drugima teže“.
- Lakše je sa onima koje preferiraju tržište i investitori - kazao je guverner za B92, prenose agencije. Jelašić je naveo i da se zalaže za novi aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer bismo tada imali transparentniju ekonomsku politiku i to bi značajno doprinelo povećanju kredibiliteta i rejtinga zemlje.
Menja se Zakon o stečaju
Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Luka Andrić izjavio je da se radi na izmenama Zakona o privrednim društvima i Zakona o stečajnom postupku. Sada je stečajni postupak u nadležnosti i stečajnog sudije i stečajnog veća, a predlog je da se izbaci jedan od ta dva organa, naveo je Andrić i dodao da je cilj tih izmena da se omogući sudu da bude efikasniji. On je dodao da se dešavalo da zbog „rupa“ u propisu, stečajni upravnik koji je načinio grešku u vođenju postupka ne može da bude smenjen.
Nekada se za MANJAK islo na ROBIJU, a sada se taj koji je nacinio manjak unapredjuje i dobija jos odgovornije funkcije?
E , sada STA je sa BUDJETOM? Zar je on iskljucivo pravljen ZADUZIVANJEM, NARAVNO U INOSTRANSTVO i RASPRODAJOM kako bi TITO rekao NARODNE IMOVINE? Kazite mi gde se ta rasprodaja vrsi, na KOM BUVLJAKU jer je toliko imovina oronula da je iskljucena njena prodaja u nekom EVRO -SALONU?
A sto se tice BUDJETA , pa on je do sada iskljucivo sluzio za troskarenje DRZAVNIKA I NJIHOVE ADMINISTRACIJE i malko nekoliko KAPI i za PENZOSE , koji se polako a sigurno primicu oprezno ka KONTEJNERIMA?
laky
.jpg)
