Izvor: B92, 26.Nov.2011, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija "izvezla" 6000 doktora nauka
Beograd -- Srbija je, poslednjih nekoliko godina, kako se procenjuje, izgubila više od 6.000 doktora nauka koji rade u inostranstvu.
Mali broj njih, sa druge strane, se odlučio da stečeno znanje van naše zemlje "investira" upravo u domovini, zbog dugog čekanja na nostrifikaciju diplome.
Precizan podatak o broju doktoranata koji rade u inostranstvu, ali i onih koji žele da se vrate u Srbiju ne postoji, potvrdio je državni sekretar u Ministarstvu nauke i prosvete >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Radivoje Mitrović.
Nenad Vukmirović (30) istraživač u Institutu za fiziku, koji je doktorirao u Engleskoj i radio u SAD, odlučio je da se vrati, jer, kako je napomenuo, u Srbiji ima dobre uslove za bavljenje naukom. "Moj motiv za povratak je bio taj što sam rođen ovde, ali i što u Institutu imam iste uslove da se bavim naučno-istraživačkim radom kao i u inostranstvu", izjavio je Vukmirović i napomenuo da mu je draže da živi u Srbiji.
"Jedan od problema je sporost u postupku nostrifikacije doktorskih disertacija stečenih u inostranstvu. Zbog toga je Ministarstvo formiralo radnu grupu koja je donela Pravilnik o priznavanju prethodno stečenih znanja u funkciji nastavka školovanja", rekao je Mitrović.
On je objasnio da se na nostrifikaciju dugo čeka, jer pojedini članovi komisija "vagaju" koliko se kotira univerzitet na kome je neko doktorirao, ali i tema doktorske disertacije.
Da se na nostrifikaciju doplome čeka i dve godine potvrdjuje Andrej Fajgelj koji je u Francuskoj magistrirao i doktorirao francuski jezik.
"Imao sam problema da nostrifikujem diplomu i dve godine sam čekao da se neko odobrovolji i lupi mi pečat na diplomu", izjavio je Fajgelj i dodao da se, ipak, odlučio za povratak u Srbiju, jer je ovo njegova zemlja.
On je kazao da se odlučio za povratak, jer je država godinama ulagala u njegovo obrazovanje, pa je odlučio da joj se na taj način oduži.
Državni sekretar Mitrović istakao je da država treba da ohrabri sve ljude koji sa takvim znanjem žele da se vrate, a to će uraditi rešavanjam pravnih pitanja, poboljšanjem kvaliteta naučno-istraživačke opreme, obezbeđivanjem novih stanova za naučnike, ali i omogućavanjem da istraživači u naučno-istraživačkim centrima budu adekvatno plaćeni.
Igor Stanković (35), koji je doktorirao u Nemačkoj i neko vreme radio u Belgiji, takođe je odlučio da se vrati u Srbiju. "Ovde je bolji kvalitet života, Belgijanci su lenji i depresivni, pa nisam želeo da moja deca odrastaju u takvoj sredini", kazao je Stanković.
Mitrović je rekao da je baš zbog poboljšanja uslova i ulaganja u nauku i obrazovanje, Srbija od Evropske banke za obnovu i razvoj uzela kredit.
"Tim novcem ćemo pokušati da zadržimo one najbolje studente, ali i da pokušamo da vratimo više istraživača iz inostranstva", kazao je Mitrović.
Iako u Ministarstvu nauke i prosvete ne postoje tačni podaci o broju doktoranata koji su se vratli ili žele da se vrate u zemlju, predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Vera Dundor kazala je da njih više od 6.000 radi u inostranstvu.
"Mladi naučnici su iz Srbije odlazili u tri talasa - tokom sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Čak 50 odsto onih koji doktoriraju na Fakultetu za fizičku hemiju ode u inostranstvo odmah po sticanju zvanja doktora nauka", rekla je Dondur, koja i predaje na ovom fakultetu.
Profesorka Dondur je istakla da ima dosta mladih doktora nauka koji žele da se po sticanju ove titule iz sveta vrate u Srbiju, ali da zbog skupog i dugotrajnog procesa priznavanja diplome odustaju.
"Kod nas proces priznavanja diploma traje i više od godinu dana, što je za nekog ko radi u inostranstvu beskrajno dugo i zato će se pre odlučiti da posao nadju u nekoj evropskoj zemlji", istakla je Dondur.
U Srbiji dobri uslovi
Profesorka je kazala i da oni koji se, ipak, vrate, u Srbiji imaju dobre uslove za rad u naučno-istraživačkim ustanovama.
Podsećajući da su se srpski naučnici do sada takmičili samo "u regionalnoj ligi s regionalnim naučnicima", Vesković je ukazao da su "sada prešli na teritoriju EU gde se moraju istaći kroz odgovarajuće međunarodne projekte".
"Ti uslovi nisu, naravno, kao u velikim istraživačkim centrima, ali su znatno bolji nego što su bili nekada", napomenula je Dondur.
Da u Srbiji mladi doktori nauka imaju tehničke uslove za nastavak naučno-istraživačkih radova potvrdio je i rektor Univerziteta u Novom Sadu Miroslav Vesković.
On je kazao da je u te svrhe u poslednjih nekoliko godina Univerzitet u Novom Sadu nabavio dosta savremene opreme.
"Prema najavama, i u narednom periodu biće nabavljeno još opreme neophodne za istraživanje", rekao je Vesković i dodao da su mladi istraživači najčešće nezadovoljni efikasnošću valorizacije njihovog rada na pravi način.
Srbija bez 6.000 doktora nauka
Izvor: Cafe.ba, 26.Nov.2011
Srbija je, posljednjih nekoliko godina, kako se procjenjuje, izgubila više od 6.000 doktora nauka koji rade u inostranstvu, dok se mali broj njih odlučio da stečeno znanje van naše zemlje investira upravo u domovini, zbog dugog čekanja na nostrifikaciju diplome.
