Izvor: B92, 22.Sep.2010, 02:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija će ostati bez stočnog fonda
Beograd -- Zbog nestabilnog kursa evra i skokova cena stočne hrane stočarstvo je za samo nekoliko godina praktično desetkovano, a ne možemo da ispunimo ni izvozne kote.
Stočarska proizvodnja u Srbiji, poslednjih godina je samo bleda senka stočarstva po kom smo pre 20 godina bili poznati širom sveta.
Pad proizvodnje je, kažu u Udruženju poljoprivrede PKS, poslednjih godina kulminirao, pošto su zbog nestabilog tržišta, nestabilnog kursa evra i skokova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << cena stočene hrane, iscrpljene sve unutrašnje zalihe koje su stočari imali.
Broj grla u Srbiji je, prema podacima Privredne komore Srbije, od početka devedesetih godina opadao po godišnjoj stopi od dva do tri odsto. Proizvodnja mesa je sa 600.000 tona svedena na oko 400.000 tona. U isto vreme i potrošnja mesa u našoj zemlji smanjena je sa 65 na 44 kilograma po stanovniku godišnje.
Živinarstvo se najlakše oporavlja
Proizvodnja živine, kako napominje Prostran, u odnosu na svinjogojstvo i govedarstvo, najlakše se oporavlja, pošto ima najkraći proizvodni ciklus. Samim tim, lani je zabeleženo povećanje proizvodnje živinskog mesa, za 5,3 odsto u odnosu na prošlu godinu. Proizvedeno je 80.204 tone ove vrste mesa.
Milan Prostran, sekretar Udruženja poljoprivrede PKS, kaže da je "pad u stočarstvu, koji se mogao pratiti još od uvođenja sankcija, sada gotovo doveden do kraja".
"Naši stočari nisu uspeli da se oporave i da se vrate na tržište EU, SAD i arapskih zemalja, u koje smo plasirali šunku, bejbi bif, ovčije meso i piletinu. Srbija, koja je proizvodila 60 odsto mesa koje se trošilo u bivšoj SFRJ, sada podmiruje samo svoje potrebe, a meso se često i uvozi", navodi on.
Stočarstvo je, dodaje Prostran, grana kojoj je potrebno mnogo godina za oporavak, odnosno, za ponovni početak proizvodnje, tako da problemi, ako izostane prava podrška odgovornih, tek predstoje.
"Po ukidanju sankcija, kada je počela borba za povratak na tržišta, došla je privatizacija. Mnogi kupci velikih kombinata, koji su imali i stočarsku proizvodnju, jednostavno, nisu za nju marili, pošto nije donosila profit, pa su mnoge farme pogašene. U takvoj situaciji, jednostavno, nije bilo izlaza", objašnjava Prostran.
On dodaje da "sada, međutim, imamo šansu, ali, neophodno je da se napravi kvalitetna državna strategija razvoja, a, takođe, i da se obezbede kvalitetni investicioni krediti, kako bi stvari krenule nabolje".
U Srbiji je, prema podacima PKS, lani proizvedeno 252.188 tona svinjskog mesa. I pored toga što, u ukupnoj proizvodnji mesa, svinjetina ima učešće od 55,2 odsto, prošle godine je uvezeno 3.751 tona živih svinja za klanje, u vrednosti od 6,3 miliona dolara. Uvoz svinjskog mesa i zamrznutih klaničnih proizvoda od svinjskog mesa dostigao je 7.338 tona ili 18,2 miliona dolara.
"Proizvodnja svinja u Srbiji je pre dve godine dotakla dno, i sada se može očekivati samo poboljšanje stanja", kaže Ivan Radović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
On dodaje da "svinje, jednostavno, postaju tražena roba, a klaničari sada traže sirovine. Ako se uzme u obzir da smo poznati izvoznici kukuruza, a da se ova žitarica tri puta skuplje prodaje, ako je iskorišćena za stočnu hranu, odnosno, pretvorena u meso, računica je jasna".
Srbija već godinama ima odobren kontingent za izvoz 10.000 tona junećeg mesa u EU, a, prema podacima PKS, sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, proda samo malo više od trećine te količine.
U isto vreme, zbog problema sa cenom mleka, najmanje 200.000 krava muzara završilo je u klanicama, a farmeri su, tek posle najave da će prestati sa isporukama mleka, uspeli da cenu svog osnovnog proizvoda sa 26 dinara po litru, povećaju na 28.
Pratite specijal: NIS na berzi
