Izvor: B92, 10.Mar.2012, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporne privatizacije koče put ka EU
Beograd -- Prošlog juna iz Evropske komisije od Srbije zatraženo preispitivanje 24 sporne privatizacije, a odgovora naše vlade nema ni do danas.
To što se u rezoluciji Evropskog parlamenta u procesu evropskih integracija Srbije od vlasti traži da odmah provere kontroverzne slučajeve privatizacije i prodaje nije ništa novo.
Depeša praktično iste sadržine u Srbiju je stigla i prošlog juna.
Tada je Ivica Dačić, ministar policije, potvrdio da EU traži >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << preispitivanje privatizacije više od 20 srpskih firmi. On je rekao da je to pismostiglo u Ministarstvo pravde i da će „biti predato nadležnim organima na dalji rad”.
Kao sporne privatizacije navode se i prodaje „Sartida”, „Jugoremedije”, „Ce marketa”, „Nacionalne štedionice”, Veterinarskog zavoda – Zemun, „Keramike” iz Kanjiže, „Zastave elektro”, „Tehnohemije” i „Srboleka”. Do sada je od svih kupaca navedenih preduzeća uhapšen jedino najveći vlasnik „Srboleka” Jovica Stefanović Nini, ali tek pošto je uništio firmu koja je već mesecima u stečaju. I u ovom slučaju, godinama pre njegovog hapšenja, radnici i mali akcionari protiv Stefanovića su podneli više krivičnih prijava, ali nijedna nije procesuirana.
"Reč je o privatizaciji više od 20 preduzeća, čiju bi zakonitost trebalo preispitati po kriterijumima koji su važni za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji i zaključivanje određenih poglavlja tih pregovora”, izjavio je Dačić, po čijim tvrdnjama u pismu koje je Evropska komisija poslala Srbiji nema ničeg novog.
Ni posle više od osam meseci, EU, ali ni naša javnost nisu od vlade dobili bilo kakav odgovor ili informaciju – šta je po tom pitanju urađeno. Da li su i u kojim slučajevima pokrenuti postupci. U Tužilaštvu je juče dobijen nezvanični odgovor da se u pretkrivičnom postupku detalji ne saopštavaju javnosti.
Koje su to 24 sporne privatizacija i slučajevi sistemske korupcije, nikada javno nisu saopštili ni iz Evropske komisije, a ni naši nadležni organi. U pomenutoj Rezoluciji Evropskog parlamenta navedeno je poimence da postoje ozbiljne sumnje u pogledu zakonitosti u pet slučajeva, a to su „Sartid”, „Jugoremedija”, „Mobtel”, „Ce market” i ATP „Vojvodina”.
U Savetu za borbu protiv korupcije kažu da su to sve slučajevi na koje su oni ukazivali svim dosadašnjim vladama od početka procesa privatizacije, ali i evropskim institucijama.
Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da će ovi slučajevi morati da se reše ukoliko želimo da budemo član Evropske unije i, uopšte, ukoliko želimo uspeh u celom ovom procesu.
Spisak od 24 sporne privatizacije na koje se poziva Evropski parlament nije, ipak, napravljen samo na osnovu primedbi ovog saveta, već i na osnovu žalbi investitora koji tvrde da su, iz raznih razloga, onemogućeni da posluju u Srbiji.
Takav je slučaj preduzeća ATP „Vojvodina”, odnosno autobuske stanice u Novom Sadu, koju je sagradio Ilija Dević, ali grad nije hteo da poštuje svoju odluku o premeštanju stanice na novu lokaciju. Takođe, i nekoliko velikih evropskih firmi, među kojima je i nemački „Vac”, zbog zaštite vlasničkih prava, pomoć su zatražili kucajući na vrata Evropske komisije u Briselu.
