Izvor: Politika, 23.Jan.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporne garancije
Najproblematičniji zajmovi Sr„bijagasa”, za koje država garantuje, a koji bezmalo dostižu dogovorenih 30 milijardi dinara
Vlada Srbije u budžetu za 2012. godinu predvidela je garancije javnim preduzećima od 45 milijardi dinara. To je čak 15 milijardi više nego što je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Prema našim saznanjima, najproblematičniji su zajmovi „Srbijagasa”, za koje država garantuje, a koji bezmalo dostižu dogovorenih 30 milijardi dinara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Prvobitno, za ovo javno preduzeće bile su predviđene znatno veće garancije, ali su one, pre nego što je budžet usvojen, smanjene.
Budžetom je predviđeno da za održavanje tekuće likvidnosti ovo preduzeće pozajmi bezmalo 20 milijardi dinara. Još milijarda je planirana za gasifikaciju kompanije „Fijat” u Kragujevcu, dok je za investicije „Srbijagasa” planirano 5,26 milijardi dinara.
Na spisku onih kompanija čije zajmove garantuje država nalaze se i „Jat tehnika”, „Jat ervejz” i „Galenika”. Država garantuje i kredit Građevinske direkcije Srbije za izgradnju stanova na lokaciji kasarne „Stepa Stepanović”, ali i u Ulici doktora Ivana Ribara u Novom Beogradu. Koja će od ovih pozajmica biti smanjena, biće poznato tek nakon pregovora sa MMF.
Iako nije bilo tako dogovoreno, u budžetu je predviđeno i posebno zaduživanje u različitim valutama kod poslovnih banaka i institucionalnih investitora u iznosu od 300 miliona evra. MMF je u pregovorima insistirao da to ne bude više od 200 miliona evra. Toliko je bilo predviđeno u i budžetu za prošlu godinu. Prema našim saznanjima, Fond zamera našoj vladi što je mimo dogovora planirala i zaduživanje za izgradnju novih sistema za navodnjavanje u iznosu od 5,26 milijardi dinara. Zbog svega toga Bord direktora MMF-a doneo je odluku da odloži reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom.
Prema oceni Vladimira Gligorova, profesora na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, ovakva reakcija je najverovatnije posledica činjenice da se MMF oseća odgovornim prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti. U tome je, dodaje, Fond čvršći u odnosu na vladu.
– Od časa kada je MMF odložio donošenje odluke bilo jasno da će im biti teško da stave potpis na ovaj sporazum. Verovatno će se čekati nova vlada i ili voditi novi pregovori. Moguće je i da će se razgovarati i o novom stendbaj aranžmanu. Smatram da je za MMF bilo bolje da je i kod prethodnih pregovora insistirao na stendbaju, a ne na aranžmanu iz predostrožnosti. Ovako je i vladi i njima lakše da od sporazuma dignu ruke, što nije dobro, jer će uslovi pod kojim će se obezbediti nova finansijska podrška biti gori – upozorava Gligorov.
A. Telesković
objavljeno: 24.01.2012.
