Izvor: TvojPortal.com, 14.Sep.2011, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Soja i šećerna repa čuvaju džepove seljaka
/dnevnik.rs/ Red kupusa, red mesa, u proseku – sarma. Nisu se paori na letini ovajdili kako su očekivali, ali su, kada se sve sabere i oduzme, sagledaju prinosi i cene, prošli – osrednje.
Cenovno, najbolje sa šećernom repom, koja je premašila 40 dinara kilogram, i sojom, koja će im biti plaćena 35 dinara kilogram. Sve ostalo je tanko i niže od onoga što su očekivali.
„Najizdašnija” je bila šećerna repa, kojoj je cena dobrano skočila spram lanjske. >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << Sada je od 40 do 50 dinara kilogram, a bila je 25 do 30. Međutim, u ovoj proizvodnoj godini posejano je svega 50.000 do 55.000 hektara, odnosno za više od 20.000 hektara manje nego u 2010, upravo zbog toga što ratari nisu bili motivisani zbog lanjskih sramno niskih cena i nekorektnog odnosa šećerana.
Cenovno, ne stoji loše ni kukuruz. Juče su otkupljivači počeli da tvrde pazar sa seljacima, nudeći im 17,5 dinara za kilogram, uključujući PDV. Inače, prve količine novog kukuruza prodavane su na Produktnoj berzi u Novom Sadu za 18,10 dinara kilogramu. Podsetimo, početkom septembra prošlogodišnji kukuruz je u Srbiji prodavan za 18,80 do 19 dinara. Međutim, kod žutog zrna je slična priča kao kod šećerne repe jer se zbog suše očekuju manji prinosi. Prvobitne procene ukazivale su na trećinu manji rod, a kako je juče izjavio direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković, ovogodišnji rod kukuruza u Srbiji zbog suše će biti deset odsto manji od lanjskog i iznosiće oko šest miliona tona. Saković je istakao da će ovogodišnja proizvodnja, iako manja, zajedno s prelaznim zalihama od 200.000 tona, zadovoljiti domaće potrebe i omogućiti izvoz 1,7 miliona tona te žitarice. On je objasnio da je sama šteta od suše bliža procentu od 15 odsto, ali s obzirom na to da je ove godine kukuruzom zasejano od 30.000 do 50.000 hektara više nego lane, očekuje se da će ukupan ovogodišnji rod biti deset odsto manji.
Na suncokretu su poljoprivrednici, tačnije, oni koji su imali ugovor s fabrikama, zglajzali. Uljare ga, naime, plaćaju 31,5 dinar kilogram a lane su davale 35 dinara. Ovo će donekle „ispeglati” soja.
Naime, najveći otkupljivač ove uljarice u Srbiji „Viktorija logistik” je donela odluku o konačnim uslovima otkupa soje roda 2011. godine koja za poljoprivrednike iznosi 35 dinara kilogram s uključenim pripadajućim PDV-om (33,33 din/kg plus PDV po stopi od pet posto). U uslovima se navodi da se isključivo otkupljuje genetski nemodifikovano zrno soje roda 2011, koje mora biti zrelo, zdravo, bez stranih primesa po uslovima prijema i tablici sušenja ove kompanije. Troškovi prevoza sojinog zrna padaju na teret „Viktorija logistika„. Navodi se i da se organizatorima proizvodnje i otkupa priznaje marža u zavisnosti od količina predatih u skladišta kompanije. Manipulacija će se priznavati u iznosu od 0,60 dinara kilogram, plus pripadajući PDV od 18 posto. „Viktorija logistik„ takođe nudi mogućnost razmene sojinog zrna za sojinu sačmu proizvođača „Sojaprotein” AD iz Bečeja u skladu s objavljenim uslovima razmene od 5. septembra 2011. u paritetu 1:1.
Za soju 35 dinara po kilogramu daju i poslovni sistem „Invej”, u čijem su okrilju „Vital” i „Sunce”, kao i zrenjaninski „Dijmant” i manji otkupljivači.
Inače, vremenski uslovi su ove godine bili nepovoljni za soju, prvenstveno usled suše praćene visokim temperaturama.
– Prinosi s prvopožnjevenih njiva znatno variraju. Ipak, stiče se utisak da je soja dobro podnela nepovoljne vremenske uslove. U regionima s više lokalnih padavina prinosi su i znatno iznad tri tone, a na navodnjavanim površinama oko četiri tone po hektaru – kaže rukovodilac Odeljenja za soju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Miloš Vidić, dodajući da će soja biti požnjevena s oko 160.000 hektara. S. Gluščević
Pšenica miruje
Pšenica se kod nas, tokom dužeg perioda, prodaje za 17,50 dinara kilogram. U Mađarskoj je 18,40 dinara, Francuskoj 20,90, SAD 19, Rusiji za 15,70 i Ukrajini 15,40 dinara kilogram, navode u „Žitima Srbije“, i dodaju da je rodilo oko 2,2 miliona tona pšenice, od kojih će za domaće potrebe biti 1.550.000, a za izvoz 600.000 tona. U svetu je zabeležen dobar rod hlebnog žita pa se može očekivati mirnije tržište tokom dužeg perioda.
ekonomijaSrbijapoljoprivredniciprosli osrednjezahvaljujuci secernoj repi i sojizito miruje
