Izvor: Politika, 18.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snažan budžet, stabilna Srbija
Preterano povećanje plata može da stvori velike probleme, tvrdi Piter Dojl, šef misije MMF-a, koji je uveren da je privatizacija najbolji lek za nezaposlenost
INTERVJU
Apelujemo na novu vladu da izabere bolji put, koliko god on bio težak. Odlaganje delovanja će podstaći dalji rast zarada, uvoza i spoljnog duga, ugroziti nisku inflaciju i, konačno, privredni rast. To je moguće ostvariti. Odlaganje će znatno povećati rizike. Sada je vreme da se deluje.
Ovo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je citat završnog dela Promemorije koju je Misija MMF-a uručila našim vlastima na kraju prošlonedeljne posete Beogradu. Pitera Dojla, šefa te misije, zamolili smo da za čitaoce "Politike" prokomentariše osnovne zaključke do kojih je došao tim eksperata MMF-a prilikom boravka u Srbiji.
•Kakve utiske nosite posle razgovora sa predstavnicima najvažnijih državnih i finansijskih institucija u našoj zemlji?
Vi i bez mene vrlo dobro znate da se Srbija još suočava sa mnogim izazovima. Osnovni zaključak koji smo izneli u našem dokumentu je da još postoji velika potreba za restrukturisanjem državnih i društvenih preduzeća, a to znači privatizaciju. Oni koji ne mogu biti privatizovani trebalo bi da uđu u proces stečaja kako bi oslobodili sredstva za one privrednike koji bi ih mogli produktivnije koristiti. A, prema našem mišljenju, prosperitet u Srbiji bez ovakvog ambicioznog i agresivnog kretanja unapred – nije osiguran.
• Koje su najveće naše slabosti na koje ste želeli da nam ukažete?
Tu postoje različite stvari, ali je najvažnije što aranžman privremenog budžetskog finansiranja ističe krajem marta i što postoji snažna potreba za brzim reagovanjem. Naše mišljenje je da je adekvatno, najbolje, rešenje da se produži rok za dodatna tri meseca, jer je važno da se javna potrošnja ne stopira u potpunosti: penzionerima su potrebne njihove penzije, javnim službenicima plate i tako dalje. Ali, mi takođe smatramo da nacrt budžeta za 2007, koji je u parlamentu, nije dobar i da nije dobro da se taj budžet sada brzo usvoji, čak i ako to, sa političke strane, deluje nemoguće. Smatramo da bi produženje roka za privremeno budžetsko finansiranje na naredna tri meseca dalo vremena koalicionoj vladi da odredi dobre mere budžetske politike. Sa druge strane, razlog što mi smatramo da nacrt budžeta za 2007. nije dobar, jeste to što on predviđa veoma veliki budžetski deficit, a mi ne vidimo da to sada može biti dobro za Srbiju.
• Kakav bi onda, po Vama, trebalo da bude srpski budžet, uzimajući u obzir realne mogućnosti, ali i potrebe?
Moramo da razjasnimo šta reč "realno" znači. Ja ne kažem da je to politički jednostavno i bez napora uraditi. Kažem ono što makroekonomske okolnosti u Srbiji traže, a to je da će se, ako se to ne uradi, makroekonomsko okruženje u Srbiji dalje pogoršavati. Veoma veliki spoljni trgovinski deficit će se, dakle, još više uvećavati, pa će na kraju biti ugrožena i održivost cele zemlje. Snažan budžet je važan element kako bi Srbija ostala ekonomski stabilna.
Središni, ključni element je, pri tom, restrukturisanje preduzeća. Dozvolite mi da budem veoma jednostavan po tom pitanju: ako Srbija ponudi jak budžet, sa suficitom, ali bez restrukturisanja preduzeća – a ovde govorim o velikim preduzećima kao što su NIS i EPS, kao i o ostacima prilično velikog broja društvenih i državnih preduzeća, koja su u znatnoj meri neefikasna, a u kojima radi veliki broj ljudi – neće biti nikakvo iznenađenje da se ukupna srpska ekonomija nađe u velikim problemima.
• Upozorili ste da bi mogao da nastane manjak u budžetu ako država nastavi pojačano da troši novac. Kako nova vlada da smanji javnu potrošnju i da se izbori sa sve većim zahtevima za povećanje plata, koje se plaćaju iz državne kase
Važno je biti jasan u određenju problema. Naravno da svi žele veću platu, ali jedino je održivo ako je ona zarađena. U 2006. su, međutim, svi u Srbiji nagrađeni povišicom plate, velikom povišicom, koja nije bila zarađena. Kako je to moguće? Odgovor je: kada ljudi odu da potroše svoja primanja ne mogu da kupe srpske proizvode, jer se oni ne proizvode, već uvoze. Tako skače trgovinski deficit koji se finansira pozajmljivanjem iz inostranstva, pa deficit u tekućima plaćanjima, kao i trgovinski deficit raste, a to nije održivo za ekonomiju.
Zato kada me pitate šta je neophodno uraditi, ponovo dajem isti odgovor – strukturalne reforme. Plate su povećane, no one moraju biti zarađene. A kako ih zaraditi? Tako što ćete biti produktivniji. Ali kako da postanete produktivniji? Tako što ćete zatvoriti stara preduzeća koja prave gubitke i koja rade na neefikasan način. Ona moraju postati efikasnija i uvesti kompeticiju u oblastima u kojima je nema, a sve to da bi se povećala efikasnost do nivoa plata. To je suštinski odgovor na pitanje.
• Šta mislite o našem Nacionalnom investicionom planu?
Iako postoji potreba za investicijama u nekoliko oblasti, smatramo da je glavni problem u tome što taj plan nije dobro osmišljen sa stanovišta privrede. Odgovori nisu jasni. Sem toga, plan je napravljen odvojeno od budžeta i nije jasno definisano šta su prioriteti. Zato treba prvo promisliti pre nego što se realizuje...
• Imali ste razgovor sa guvernerom Jelašićem. Kako ocenjujete politiku centralne banke?
Po našem mišljenju, veliki je uspeh što je oborena inflacija. Ona je sve doskoro u Srbiji bila između 10 i 15 odsto, dok je u većini zemalja u okruženju iznosila samo jedan do dva procenta. Dugo je Srbija imala zapravo najgoru inflaciju, ali je ona prošle godine oborena i sada je blizu regionalne stope. Ključni cilj centralne banke je da se zadrži inflacija na određenom nivou i to je glavni izazov za NBS, ali za to su potrebne – strukturne reforme.
• Da li je dinar, ipak, previše jak?
Srbiji je potrebna agresivna strukturna reforma koju će podržati čvrsta fiskalna politika. Ako bi dinar u sadašnjoj situaciji depresirao, a ne biste imali snažnu fiskalnu politiku, ne bi se ništa rešilo.
• A šta sa kamatnom stopom? Ovde je opšte mišljenje da je ona previsoka?
Znate da je instrument NBS – repo-stopa značajno pala, a to je omogućeno činjenicom da je inflacija oborena. Ako mislite da su kamate visoke, vidite zašto su visoke i šta sprečava da budu niže. Nemate snažnu fiskalnu politiku, a plate su suviše visoke.
• Nezaposlenost je ozbiljan, možda i najteži naš problem. Kako ga rešiti?
Uz privatizaciju, stečajeve i strukturne reforme. To možda zvuči iznenađujuće, jer ljudi misle da nakon privatizacije nezaposlenost zapravo raste. Ali, to nije slučaj u najvećem broju preduzeća koje preuzimaju strateški partneri i u kojima brzo raste produktivnost, a s njom i broj zaposlenih. Ipak, ako privatizovane kompanije zaista moraju da smanje broj zaposlenih, onda radnici moraju da pređu u druga preduzeća. Na taj način stvaraju se nova, zdrava preduzeća. Drugi problem je socijalni, da ljudi koji su ostali bez prihoda dobiju pomoć. Ključna stvar su privatne investicije u privredu, a za to su potrebne dobre strukturne reforme. To je način da se obezbede nova radna mesta u privredi.
• Šta je, po Vama, najveći dosadašnji uspeh u reformama?
U protekle tri-četiri godine bilo je značajnog napretka – rast BDP-a i rast proizvodnje. Bilo je i strukturnih reformi i prodaja preduzeća. Na drugoj strani, uveden je PDV. To su velika dostignuća i nije ih lako ostvariti.
• A šta su najgori rezultati?
To što su plate previše porasle i što je budžet previše slab. To su dva najvažnija problema.
• Da li su naše vlasti u obavezi da prihvate vaše predloge?
Ovi razgovori nisu bili pregovori, već samo razmena mišljenja, jer Srbija nema više obaveze. Na novoj vladi je koliko će i šta prihvatiti, a šta neće od naših sugestija.
• Šta onda predlažete novoj vladi?
Glavna poruka je – nemojte više odlagati. Potrebna je brza primena snažne ekonomske politike, koju bi bilo lakše sprovoditi ukoliko bi se formirala snažna vlada.
• Da li je Srbiji uopšte potrebna finansijska podrška MMF-a, novi aranžman?
Ne. Ali su još potrebni naši saveti u vezi sa ekonomskom politikom. To sad i radimo, mada ima mišljenja da bi Srbiji ipak bio potreban novi aranžman.
• Za MMF kažu da je svetski finansijski policajac. Da li se tako osećate, kao finansijski policajac?
Da, postoji to mišljenje da MMF obezbeđuje finansijsku disciplinu. MMF, međutim, daje savete. Ako to Srbiji treba, tu smo. A Srbija treba samu sebe da disciplinuje i nadam se da će to učiniti.
• Da li bi MMF prihvatio članstvo Kosmeta pre konačnog rešenja?
Zemlja postaje članica MMF-a kada je većina drugih članova prizna. Recimo, to je slučaj Crne Gore, kao najsvežiji. U trenutku kada je proglašena nezavisnost i kada je to bilo jasno, mogla je da podnese zahtev. Pravilo je, dakle, da druge zemlje priznaju i to nije ni moja odluka, čak ni odluka Izvršnog odbora direktora. To je odluka drugih zemalja. Oni odlučuju.
• Da li je članstvo u MMF vezano za članstvo u UN?
Odluke o članstvu u MMF su mešavina pravnih i diplomatskih odluka. Ali, postoje i drugi faktori. Dakle, nema jedinstvenog i lakog odgovora. Zavisi od slučaja do slučaja. U slučaju Crne Gore to, recimo, niko nije osporavao, ni Srbija. Kada većina zemalja kaže da je moguće da neka zemlja postaje član – započinje postupak.
Rodoljub Gerić - Biserka Dumić
[objavljeno: 18.03.2007.]
.jpg)
