Izvor: Politika, 12.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupa neefikasnost NIS-a
Osim što je cena domaćeg goriva najviša u Evropi, Srbija je jedna od pet zemalja u Evropi gde se još toči olovni benzin
Centar za visoke ekonomske studije iz Beograda ocenjuje da su cene goriva u Srbiji, koje je od juče ponovo poskupelo, kada se izuzmu porezi, najviše u Evropi, zbog monopolskog položaja NIS-a i njegove neefikasnosti koja građane Srbije košta više od 370 miliona evra godišnje.
Uz konstataciju da su cene goriva u Srbiji u skladu sa cenama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Evropi, ovaj centar je naveo da je cena dizel goriva bez poreza u Srbiji najviša u Evropi, dok je cena bezolovnog benzina od 95 oktana, takođe bez poreza drugi najskuplji derivat u Evropi.
Cena srpskog dizela bez poreza je u proseku čak 10 evrocenti viša od prosečne cene (bez poreza) u Evropi, dok je bezolovni motorni benzin od 95 oktana, bez poreza, kod nas za oko 6,5 evrocenti iznad prosečne evropske cene.
Porezi koji opterećuju naftne derivate u Evropi su veoma visoki i učestvuju često i sa više od 50 odsto u ceni – u Irskoj, Češkoj i Italiji porezi i dažbine čine čak 55 odsto maloprodajne cene goriva.
Srbija godišnje troši oko milion tona dizel goriva i 1,1 milion tona benzina, što znači da vozači na godišnjem nivou, plaćaju NIS-u oko 200 miliona evra više u poređenju s prosečnom evropskom cenom. Da je NIS efikasan kao prosečna evropska naftna kompanija, bezolovni benzin BMB 95 bi se u Srbiji prodavao po ceni od 101,6 dinara, umesto 112,8 dinara po litru, a evrodizel po ceni od 94,6, umesto 108,06 dinara koliko danas vrede.
Dugogodišnji problem je i to, upozorava ovaj centar, da država ne naplaćuje NIS-u ni adekvatnu naknadu za korišćenje domaćih mineralnih ležišta. Gotovo petina nafte koju NIS preradi oko 700.000 tona potiče iz domaćih naftnih ležišta i za korišćenje domaće nafte NIS državi plaća naknadu od tri odsto, ali osnovica na koju se ova stopa odnosi nije precizno definisana i ona ne uzima u obzir kretanje cena nafte u svetu.
Slična nalazišta nafte bi u razvijenim zemljama bila oporezivana između 35 i 55 odsto tržišne vrednosti eksploatisane nafte.
U Srbiji se godišnje ispumpa oko 600.000 tona, a tržišna vrednost po današnjim cenama iznosila bi oko 550 miliona dolara ili oko 350 miliona evra.
Neefikasnost NIS-a, dakle, prema konzervativnim procenama, košta više od 370 miliona evra godišnje (250 zbog visokih troškova proizvodnje i 120 miliona za neplaćenu nadoknadu za korišćenje nacionalnih prirodnih resursa), dok svaki vlasnik vozila u proseku ima dodati trošak od oko 200 evra godišnje.
Srbija je među pet evropskih zemlja (četiri republike bivše SFRJ i Moldavija) u kojoj se još prodaje olovni benzin.
-------------------------------------------------------------------------
„Vitol” opet toči za NIS
NIS-ov partner iz vremena socijalista najbolji ponuđač za nabavku 240.000 tona sirove nafte
Tender za nabavku 240.000 tona nafte koju je NIS raspisao pre dva meseca mogla bi dobiti renomirana evropska kompanija Vitol, koja je na ovim prostorima ostala upamćena po aferi sa prodajom iračke nafte iz akcije Ujedinjenih nacija „Nafta za hranu" a u koju su bili umešani tadašnji čelni ljudi NIS-a iz redova socijalista, saznaje se NIS-u.
Do saradnje „Vitola" i NIS-a došlo je posle dogovora Srbije i Iraka o prodaji iračke nafte i to tako što su NIS i „Vitol" osnovali zajedničku firmu „Eurol internešnel" na Bermudskim ostrvima preko koje je obavljana prodaja iračke nafte, a u kojoj su ceo posao vodili visoki funkcioneri SPS-a Dragan Tomić, bivši direktor NIS-a, Goran Marković, direktor „Jusika", ćerke firme NIS-a, i Dušan Vuković, bivši direktor Direkcije za spoljnu trgovinu, Osumnjičeni da su od decembra 1997. do jula 2000. uzimali mito i procenat od transakcija prodaje iračke nafte, čime su oštetili domaću kompaniju za 660.000 dolara i 184.000 maraka.
Poslovanje „Eurola" bilo je predmet zvanične istrage nadležnih organa u Srbiji u 2001. godini, što je rezultiralo blokadom računa tri direktora u Švajcarskoj. Iako je utvrđeno da su trojica funkcionera posedovala račune u stranim državama koji su korišćeni za uplate i isplate oni su kasnije odblokirani. Međutim nije razjašnjeno zašto se to desilo, kao što nisu saopšteni ni rezultati pokrenute istrage.
Ono što u ovom času „proverenom” NIS-ovom partneru „Vitolu” može pokvariti ceo posao jeste što se, kako se saznaje u NIS-u, neposredno posle izbora od strane komisije koja je otvarala ponude za nabavku nafte, oglasio Gaspromnjeft, budući većinski vlasnik NIS-a, dostavivši svoju ponudu. Ruski partner uveren da je pitanje dana kada će kupoprodajni ugovor sa NIS-om biti potpisan smatra da zapravo on treba da bude jedini snabdevač NIS-a jer ima svoje rezerve nafte, što je menadžment NIS-a stavilo na velike muke.
Ishod tendera će svakako biti iznenađujući tim pre što postoji velika verovatnoća da će ponovo pobediti trgovac – trejder koji nema svoju naftu, već se kupujući je na berzi ugrađuje u nabavnu cenu. Ovaj problem je trebalo da bude završen dogovorom o preuzimanju 51 odsto NIS-a od strane „Gaspromnjefta" koji bi kao vlasnik ruske nafte bio i direktni snabdevač.
J. Petrović
[objavljeno: 13.07.2008]
Skupa neefikasnost NIS-a
Izvor: B92, 13.Jul.2008, 04:37
Beograd -- Osim što je cena domaćeg goriva najviša u Evropi, Srbija je jedna od pet zemalja u Evropi gde se još toči olovni benzin, piše Politika... Centar za visoke ekonomske studije iz Beograda ocenjuje da su cene goriva u Srbiji, koje je od juče ponovo poskupelo, kada se izuzmu porezi, najviše...
.jpg)
