Izvor: B92, 09.Nov.2010, 10:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skup zajam za budžetske rupe

Beograd -- Da bi se država zadužila četvrt milijardi evra po komercijalnim uslovima za popunjavanje budžeta potrebno je još odobrenje srpskog parlamenta.

Vlada Srbije od banaka planira da taj kredit uzme uz kamatnu stopu od 6,3 odsto, a vratila bi ga u narednih pet godina.

Pred republičkim poslanicima u Skupštini Srbije danas će se naći paket zakona koji će državi omogućiti to zaduživanje, kako bi Vlada mogla da pokrije ovogodišnji budžetski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << deficit.

Član Odbora za finansije i poslanik G17 plus Vlajko Senić objašnjava da je država pribegla pozajmicama, jer prodaja državnih obveznica, korišćena u te svrhe nije postigla očekivane efekte.

Zakonska rešenja, kojima se planira krpljenje državne kase, u skupštinsku proceduru ulaze uoči predizborne godine u kojoj je najavljeno odmrzavanje plata u javnom sektoru, ali i penzija. Iako su mnogo povoljniji načini za zaduživanje emitovanje dugoročnih akcija ili krediti međunarodnih finansijskih institucija, Srbija ih, zbog niskog kreditnog rejtinga ili nedovoljne ažurnosti u sastavljanju projekata ne koristi.

Ekonomisti sa kojima smo razgovarali zabrinuti su zbog toga što se država zadužuje u evrima, napominjući da bi pri vraćanju kredita kamata mogla da dosegne čak do 20 odsto.

Vlada će pozajmice uzimati pozajmice od više banaka, a samo neke od njih su KBC Banka, Nove Kreditna banka Maribor, Eurobank EFG, Hipo-Alpe-Adrija i Rajfajzen.

Član ekonomskog tima premijera Cvetkovića Milojko Arsić objašnjava za B92 da je u nedostatku boljih, zaduživanje kod komercijalnih banaka bilo jedino rešenje.

"Neke opcije koje koriste druge zemlje nisu nam dostupne, kao što je emitovanje dugoročnih obveznica na mešunarodnom tržištu. Zbog niskog kreditnog rejtinga zemlje, kamatne stope koje bismo platili bile bi verovatno veće ili jednake onima koje ćemo postići kroz sporazum sa domaćim bankama”, objašnjava Arsić.

"Alternativa je korišćenje kredita međunarodnih finasijskih institucija. Međutim, većina tih kredita su projektni – odobravaju se uglavnom za finasiranje konkretnih projekata kao što su investicioni radovi u infrastrukturi. Osnovne prepreke za povlačenje tih kredita jeste potpuno izrađenja projektna dokumentacija. Tu se radi o našoj neorganizovanosti koja ima svoju dugu istoriju”, kaže on.

Potez države, ekonomista Ivan Nikolić vidi kao posledicu neuspeha u smanjivanju potrošnje, koja će se, kako ocenjuje, usled novih socijalnih pritisaka još povećati. Kako je osnovni izvor finasiranja deficita - emitovanje trezorskih zapisa presušio, Nikolić navodi da se državi kredit sa kamatom između 6 i 7 odsto, učinio prihvatljivim za popunjavanje rupa u budžetu. Međutim"

"Tih 6-7 odsto u evrima, za period kada dođe na naplatu može da bude 20 odsto. To je osnovni rizik koji država može da preuzme na sebe, a koji su banke prenele na državu”, navodi Nikolić.

On dodaje da je u međuvremenu država fiskalnim pravilima u izmenama i dopunama Zakona o budžetkom sistemu definisala gornju granica javnog duga Srbije od 45 odsto BDP-a, a da se iz podataka koje je objavilo Ministarstvo finansija krajem oktobra vidi da je dug dostigao 38,5 odsto.

"Do kraja godine će preći 40 odsto. Čini mi se da će zakon sredinom sledeće godine morati da se menja ili da se više ne poštuje jer će država možda sredinom 2011. preći taj limit”, kaže Nikolić.

Inače, deficit ovogodišnjeg, ali i budžet za sledeću godinu bile su glavne teme poslednjih razgovora sa misijom MMF. Pokrivanje deficita uticao je na to da odluka o šestoj reviziji kreditnog aranžmana bude prolongirana.

Uzimanjem kredita od 250 miliona evra država će, prema procenama ekonomiste Miroslava Zdravkovića, probleme u budžetu rešiti samo za naredna nepuna dva meseca. Zdravković podseća da je na mesečnom nivou državna kasa u minusu između 50 i 150 miliona evra.

"Samo zaduživanje je apsolutno neisplativo, pričati o 250 miliona evra – znači to dovesti u odnos sa dva mesečna deficit našeg budžeta. Mnogo razumnije je videti na koji način je moguće smanjiti potrošnju iduće godine, ograničiti deficit – kako već za mesec ne bissmo bili u novom problem I tražili načine za rešavanje problema deficit”. izjavio je on.

Inače uz kamatu, ovim aranžmanom Vlada plaća i troškove obrade i puštanja kredita u visini od 0,5 odsto njegovog iznosa, što državu ukupno košta oko milion evra. Uslov da se sa poslovnim bankama uđe u razgovore bio je mogućnost da Vlada pozajmljeni iznos, bez naplata troškova banaka, vrati pre roka.

Pratite specijal: NIS na berzi

Nastavak na B92...

Šumadija Press: Skup zajam za budžetske rupe