Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sigurnost i bez garancija države
Đorđe Đukić, Dejan Šoškić i Aleksandar Stevanović
Građani treba da znaju da je od 5,7 milijardi evra devizne štednje oko 2,3 milijarde na ime obavezne rezerve deponovano kod Narodne banke Srbije. Tako rigorozni propisi ne postoje nigde u svetu. I taj novac, ukoliko zatreba, uvek može biti upotrebljen za isplatu štediša, kaže za „Blic nedelje" ekonomista Đorđe Đukić.
Ukoliko je kriza sistemska, adekvatna zaštita ne postoji, kaže Đukić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podsećajući da je i država SFRJ garantovala za celokupne iznose, a na kraju je ispalo da ne garantuje ništa.
– Eto, u SAD je uvedena garancija na celokupne štedne iznose, ali se sistemskoj krizi i dalje ne vidi kraj. A kod nas nije u pitanju sistemska kriza jer je bankarski sistem stabilan – tvrdi Đukić.
Na primedbu da je većina zemalja Evropske unije kao jednu od mera zaštite od posledica svetske finansijske krize povećala iznose štednje za čiju isplatu garantuje država, Đukić uzvraća pitanjem.
– A šta su njihovi građani dobili sa povećanjem državnih garancija ako one nemaju realno utemeljenje? Jer, stampedo na banke, ako dođe do njega, niko ne može zaustaviti.
Proteklih dana mnoge su zemlje(Irska, Mađarska, Slovačka, Italija, Austrija") odlučile da osiguraju celokupne iznose štednje svojih građana. Učinila je to i vlada Nemačke čiji građani na štednim knjižicama i tekućim računima imaju više novca od kineskih deviznih rezervi – preko 1.600 milijardi evra. Istu odluku donela je i vlada Slovenije koja je garancije za štednju sa 22.000 evra povećala na neograničen iznos.
Neke druge zemlje znatno su povećale štedne iznose za čiju sigurnost garantuje država – BiH na 5.000, Švedska i Rumunija na 50.000, Litvanija na 100.000, a Norveška na 250.000 evra. Temom državnih garancija za štednju bavili su se protekle nedelje čak i poslanici u srpskom parlamentu. Tako je šef poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić predložio da se osigurani iznos na deponovanu štednju sa sadašnjih 3.000 poveća na 20.000 evra, dok su ekonomisti Liberalno demokratske partije izračunali da „najveći mogući nivo" na koji se može povećati državna garancija iznosi 7.500 evra po štednom ulogu.
S idejama opozicije slažu se i pojedini ekonomisti. Dejan Šoškić s Ekonomskog fakulteta u Beogradu smatra da je povećanje štednog limita u bankama za čiju isplatu garantuje država psihološki veoma važno.
– To je uobičajena mera koja se primenjuje da bi se sprečila panika. Ljudi bi se umirili i ne bi u tolikoj meri izlagali banke nepotrebnim likvidnim stresovima. Ovako već danima iz banaka više odnose novca nego što ulažu i sve se češće dešava da vam za relativno male iznose kažu da morate da sačekate ili da najavite isplatu. A to nije normalna situacija – kaže Šoškić.
Za razliku od Šoškića, Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište uveren je da državna garancija ne predstavlja apsolutnu zaštitu uloga.
– Sigurnost donosi dobar bankarski sistem. A taj sistem u Srbiji jeste dobar – izričit je Stevanović.
Na pitanje kako da građani budu sigurni u bankarski sistem kada još uvek nisu podigli sav novac koji im je ostao zarobljen u propalim bankama, Stevanović kaže:
– Osmogodišnji period razvoja tržišne privrede, ma koliko da on nije prepun entuzijazma, teško je porediti s poslednjim godinama lopovskog komunističkog sistema.
U prilog Stevanovićevoj tvrdnji govori i izjava generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Veroljuba Dugalića. Po njegovim rečima, ovdašnje banke na računima kod Narodne banke Srbije imaju 515 milijardi dinara, dok ukupne obaveze po osnovu štednje iznose 430 milijardi dinara. A to, tvrdi Dugalić, znači da su banke u svakom trenutku u stanju da ispune obaveze prema štedišama.
Možda deluje kao šala, ali štednja je u Srbiji sigurna i bez naročitih garancija države. A izgleda da je tako i bolje.
– Najlakše je povećati garantovani iznos, ali to povećava i troškove. Jer banke bi morale da plaćaju veće premije osiguranja a to bi na kraju, kroz veće kamate, platili korisnici kredita, odnosno privreda i građani – zaključuje Đorđe Đukić.
Iznosi devizne štednje
država-štednja (mlrd. EUR)
Makedonija-1,5
BiH-2,9
Srbija-5,7
Slovenija-15
Hrvatska-18,5
Nemačka- 1.600
*Kod Hrvatske i Nemačke radi se o iznosima u koje su uračunate sume na štednim knjižicama i na tekućim računima
Limit u skladu sa rastom BDP
I bez ove finansijske krize, odavno je trebalo da povećamo garantovani iznos štednje, bar na 5.000 evra. I da se bližimo limitu koji je do ove krize preporučivala EU – a to je 20.000 evra, smatra Dejan Šoškić. Sa tom ocenom slaže se i Đorđe Đukić, koji kaže da limit državne garancije za štednju treba da prati rast bruto društvenog proizvoda (BDP) i da bude barem na nivou dvostrukog iznosa BDP po stanovniku.
.jpg)
