Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Feb.2010, 09:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sastanak stranih banaka, NBS i MMF-a u Beču

BEČ - Pod pokroviteljstvom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Narodne banke Srbije (NBS), danas će u Beču biti održan sastanak predstavnika srpske centralne banke i stranih banaka koje posluju u Srbiji o kreditiranju na srpskom tržištu, rečeno je Tanjugu u centralnoj banci.

"Našim građanima to konkretno donosi sigurnost da strane banke ni u ovoj godini neće povući novac iz Srbije. To znači, ako se zadužujemo kod Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), taj novac nećemo moći >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << trošiti za to da bi privatne banke povukle svoj novac", objasnio je Jelašić, posle sastanka sa predstavnicima banaka u Beču, pod pokroviteljstvom MMF-a.

"Naglašavam, one banke koje eventualno žele, sada imaju mogućnost da eventualno u određenoj meri smanje svoju izloženost, ali kao i prošle godine, koja je bila gora takoreći, tako i ove godine očekujemo da će banke povećati svoju izloženost prema Srbiji", rekao je guverner NBS.

Učesnici

Na sastanku u Beču, osim predstavnika MMF-a i NBS, prisustvovali su i predstavnici Evropske komisije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i Grupe Svetske banke s predstavnicima matičnih banaka srpskih finansijskih institucija od sistemskog značaja.

Reč je o bankama Intesa San Paolo, Rajfajzen Inetnešenel, Eurobank EFG, Nacionalne banke Grčke, Unikredit, Sosijete Ženeral, Alfa banke, Folksbanke Internešenel, Pireus banke.

Sastanku je prisustvovao finansijski supervizor iz Srbije, supervizori iz matičnih zemalja i predstavnici fiskalnih organa i NBS.

Evropska centralna banka je učestvovala kao posmatrač.

Jelašić je podsetio da je na sastanku sa bankama u Beču, 27. marta 2009. godine, dogovoreno od poslovnih banaka da zadrže svoju izloženost prema Srbiji, to jest ako nam Međunarodni monetarni fond i druge međunarodne finansijske institucije daju novac, da oni to ne povlače.

"Oni (banke) ne samo da su se toga dogovora pridržavale, nego su još i povećale svoju izloženost. Dakle, stranke banke su tokom 2009. godine donele dodatna sredstva u Srbiju i sa time obezbedile, odnosno dodatno doprinele makroekonomskoj stabilnosti", istakao je Jelašić.

Utvrđivanje statusa dinara ili "deevrizacija"

Jedna od tema sastanka "Bečke inicijative" bila je utvrđivanje i potvrđivanje statusa dinara, odnosno kako postići veći nivo "deevrizacije", rekao je Jelašić i preneo da su poslovne banke shvatile ono o čemu NBS duži vremenski period govori, a to je da čim imamo više dinara u sistemu, tim je naš finansijski sistem stabilniji.

"Mi ćemo svakako imati sledećih par meseci dodatne sastanke, pre svega vezano za deevrizaciju", najavio je Jelašić i preneo da je NBS na sastanku upoznala predstavnike poslovnih banaka sa planovima u vezi sa smanjenjem obavezne rezerve, što će sigurno doprineti tome da će banke biti još zainteresovanije da bi povećale svoju keditnu aktivnost.

Odgovarajući na pitanje da li će današnji "Bečki dogovor" imati uticaja na stabilnost dinara, Jelašić je rekao da treba domaću potrošnju da smanjimo i više da izvozimo, a zato treba da povećamo konkurentnost privrede i ako se budemo pridržavali tog programa, sigurno je veća šansa da imamo nešto jači dinar.

Jelašić je rekao da se krajem marta i početkom aprila dodatna injekcija od nove tranše aranžmana s MMF-om od oko 350 miliona evra, za jačanje deviznih rezervi koje sada iznose oko 10,5 milijardi evra.

Jeger:Popustile finansijske tenzije u Srbiji

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Albert Jeger izjavio je danas u Beču da su u Srbiji, u odnosu na mart prošle godine, "finansijske tenzije popustile" i da je to razlog što postoji "opšti konsenzus da je vreme da se obaveze o izloženosti banaka postepeno smanje".

Pre današnjeg sastanka predstavnika MMF-a, Narodne banke Srbije (NBS) i stranih banaka, potpisnica Bečkog sporazuma, Jeger je za internet portal "Ekonomist magazina", podsetio da su se pre godinu dana te strane banke koje posluju u Srbiji dogovorile da ne smanjuju nivo izloženosti, odnosno kreditnih plasmana u Srbiji i to u vreme kada su tenzije i rizici finansijske krize bili prilično visoki.

"Strane matične banke su se tada obavezale da održe nivo svoje izloženosti prema Srbiji, kao i da njihove filijale u Srbiji ostanu likvidne i dobro kapitalizovane. Koliko možemo da vidimo, matične banke su se uglavnom držale svojih obećanja", rekao je šef Misije MMF-a za Srbiju.

Jeger je ocenio da su sastanci, poput današnjeg u Beču, takođe veoma dobra prilika za NBS, banke i sve međunarodne finansijske institucije koje rade u Srbiji, kao i za supervizore stranih banaka, da razmene i porazgovaraju o svojim stavovima po pitanju ekonomskog razvoja i prospekata u Srbiji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...