Izvor: Politika, 14.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Saplitanje o malinu
U tržišnim uslovima država ne može i ne treba da utiče na cenu tog voća, ali joj ne može biti svejedno šta se dešava s proizvodom koji joj godišnje donese 150 miliona evra
Malinari iz okoline Arilja, ali i okolnih mesta ne miruju. Posle jučerašnjeg neuspelog razgovora u Ministarstvu poljoprivrede kreću, kako su najavili, u radikalizaciju protesta time što će bloikirati puteve i pruge. Usput – žaliće se i Strazburu. Sve to zbog subvencije od 26 dinara po kilogramu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predate maline.
Prošle godine, malinara nije bilo na drumovima, niti pred zgradom vlade. Zašto? Bili su veoma zadovoljni postignutom cenom od od 155 do 160 dinara. Sada nisu – i evo ih u Nemanjinoj. I neka su bili. Ali ta priča time nije okončana i državno saplitanje o malinu se nastavlja.
U tržišnim uslovima, za koje smo se na putu ka EU opredelili, država ne može i ne treba da utiče na cenu maline u Srbiji. Čak bi joj to trebalo i zakonom zabraniti, jer cena maline, koja je gotovo u potpunosti izvozni proizvod, zavisi od kretanja na međunarodnom tržištu. Ako Evropi, kao što je ove godine bilo za višnju, treba to voće i za njim postoji tražnja – cena raste. Ako su hladnjače pune lanjskog voća, pa uz to malina rodi i kod konkurencije, cena – padne. Odnos ponude i tražnje. Zar ne?
Jeste, ali ima nešto što se zove i nacionalni interes. Ova zemlja u boljim godinama prihoduje od prodaje maline i po 150 miliona evra. Da li joj je stalo do tih para i hiljada ljudi koji se tim poslom bave? Moralo bi, ali ne na način na koji oni to traže – državo daj nam po još 26 dinara koje nismo ove godine dobili za neku nama prihvatljivu cenu. To nikako. I tu država mora da bude odlučna – ona ne kupuje malinu, s njom ne trguje i od nje ne pravi profit. Nije, dakle, direktan tržišni igrač. Ali – šta jeste. Nadzornik svega onog što se na tržištu dešava i onaj koji propisuje pravila igre.
E ako je to tako, a tako to rade svi u EU, počev od Holandije i Danske do Francuske, onda država Srbija treba da pomogne tim istim malinarima da svoju proizvodnju unaprede, povoljnim kreditima, bespovratnim sredstvima, subvencijama… ne bi li prosečne prinose s pet-šest povećali na 12 do 15 tona po hektaru. Da im omogući zaštitne mreže od gradonosnih oblaka, zalivne sisteme, jeftinije gorivo, zaštitu biljaka…
Malinari traže da se njihovo voće proglasi za strateški proizvod ili nacionalni brend. Malina je, bez svake sumnje, to zaslužuje. Veći je zaštitni znak Srbije od šljive. Ne izvozimo kompjutere, televizore, automobile i mnoge druge tehnološki skupe proizvode, ali i na malini može da se lepo zaradi i živi. Ne traži četiri do deset hiljada evra po radnom mestu. Ali, država Srbija to nije uradila. Da jeste verovatno bi bila prinuđena da sada i subvencijama pomogne malinare i da one ne moraju da okapavaju na putevima.
To, naravno, ne znači da se proizvođači mogu ponašati kao razmažena deca, koja čim ne dobiju svoju cenu, počinju da prete svakovrsnim blokadama. Tržište nije haos i razuzdana sloboda, već sistem, pravila igre, koja se moraju poštovati, a nadzire ih i kontroliše država.
Okreni, obrni, na talonu ostaju tri aktera – malinari, tržište i država. U tom trouglu koliko sutra mora da se nađu rešenja kako se dogodine ne bi dogodilo da neko opet pravi busije na drumovima, jer je nezadovoljan cenom nekog svog proizvoda.
Ali, ono što bude važilo za malinara mora da vredi i za onog ko se bavi proizvodnjom šljiva, jabuka, pšenice, repe šećerne, mesa ili mleka. A ta pravila ova zemlja nema. Nije ih prepisala od EU, a hoće u tu porodicu država. Čest odgovor je – nema para. Mali nam je agrarni budžet. Da li? Taj kolač je, istina, veoma skroman u apsolutnom iznosu, ali ako ne postoje pravila po kojima bi to malo para dalo više, sve je uzaludan posao. U takvim okolnostima vlada deluje vatrogasno i uvek je na početku.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Miladin Ševarlić, rekao je nedavno za Tanjug da nijedna država na svetu, pa ni Srbija, nema uticaj na cene kada je reč o tržištu proizvoda koji nisu egzistencijalno značajni, kao što su mleko, ulje, šećer, brašno...
Prema njegovim rečima, cene maline u Srbiji zavise od međunarodnog tržišta, jer je to izvozni proizvod dominantno prisutan na inostranom tržištu: „Država ima mogućnost da stvori ambijent u kome će se proizvođači, otkupljivači, prerađivači i izvoznici sporazumevati i regulisati svoje međusobne odnose.” Pitanje je, međutim, zašto to jednom ne učini i domaćim proizvođačima maline. Da im predoči šta mogu od nje da očekuju, a gde počinje njihov rizik za proizvodnju i plasman svoje robe.
Slobodan Kostić
-----------------------------
Policija zaustavila malinare
Policija sprečava predstavnike Unije proizvođača malina, koji su nezadovoljni otkupnom cenom tog voća, da blokiraju prugu Beograd-Bar kod Požege, izjavio je za agenciju Beta predsednik organizacionog odbora Unije Dobrivoje Radović.
Radović je kazao da policija ne dozvoljava malinarima da priđu pruzi, gde je za 16 sati bila najavljena blokada. „Policija je privela i sekretara unije Aleksandra Mitrovića”, rekao je on i dodao da u Požegu i dalje pristižu malinari iz Užica, Ivanjice, Bajine Bašte i drugih mesta zapadne Srbije, ali da za sada sukoba sa policijom nije bilo.
Radović je rekao da je u blokadi i put Požega–Valjevo i Užice–Bajina Bašta, navodeći da su malinari „revoltirani ponašanjem Ministarstva poljoprivrede i da će radikalizovati proteste”, ali nije želeo da navede detalje.
objavljeno: 15.09.2011.
