Izvor: Politika, 20.Jan.2015, 20:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo naša privreda u minusu
Svi ostali u regionu će, prema izveštaju Svetske banke, imati pozitivnu stopu rasta ekonomske aktivnosti
Srbija je najgori „đak” u regionu. Ovo je ocena koja se nameće nakon što je Svetska banka objavila svoj redovni izveštaj koji analizira ekonomska kretanja u Albaniji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. „Nemamo najbolje vesti za vas”, rekao je na početku konferencije za novinare Toni Verheijen, šef beogradske kancelarije ove međunarodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finansijske institucije.
Sudeći prema pokazateljima, naša zemlja će ove godine jedina imati negativnu stopu privredne aktivnosti, od minus 0,5 odsto, dok će sve ostale ekonomije regiona imati pozitivne stope rasta.
Takođe, Srbija je na kraju 2014. godine imala najveći pad bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani stvore za godinu dana. Taj pad je iznosio dva odsto. Na sve to, Srbija je rekorder po visini manjka u državnoj kasi (7,9 odsto BDP-a), naš javni dug sa državnim garancijama je najveći u regionu (68,6 odsto BDP-a), a zajedno sa Albanijom delimo lidersku poziciju i po obimu nenaplativih kredita (više od 20 odsto). Negativnim vestima tu nije kraj, jer je i stopa nezaposlenosti, iako smanjena, u našoj zemlji i dalje velika (19,6). Ipak, po tom pokazatelju, od nas su u goroj situaciji Bosna i Hercegovina (27,5) i Makedonija (27,9).
– Kada se pogledaju brojke, to tako izgleda – ovim rečima je Abebe Adugna, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, odgovorio na pitanje „Politike” da li je Srbija najgori đak u regionu. – Ako pogledamo, međutim, ispod brojki vidi se da je Srbija bila pogođena poplavama koje su gurnule ekonomiju u recesiju i to je bio splet nesrećnih okolnosti. I bez poplava, ipak, pad privredne aktivnosti u Srbiji bio bi minus jedan odsto – kazao je Adugna i dodao da će na stvari moći optimističnije da se gleda nakon što Srbija primeni najavljene reforme.
Ipak, baš zbog mera stezanja kaiša, naša zemlja će na kratak rok imati negativne efekte po rast.
– Srbija će, verovatno ostati u recesiji usled slabe domaće tražnje i teške fiskalne konsolidacije – rekla je vodeći ekonomista Svetske banke Galina Andronova Vinslet.
Prema njenoj oceni, poplave su odnele pet odsto BDP-a. Direktnu štetu od poplava eksperti Svetske banke procenjuju na 864 miliona evra i još 648 miliona evra posrednih gubitaka. U izveštaju se, ipak, navodi da je mnogo veću štetu od Srbije pretrpela Bosna i Hercegovina. Čak 15 odsto BDP-a. Uprkos tome, tamošnja privreda uspela je da ostane u plusu na kraju 2014. godine (0,4 odsto).
Poljoprivreda je, na primer, prošle godine dala mali pozitivan doprinos rastu, ali je on bio nedovoljan da potisne sve negativne efekte poplava, ocenjuju u Svetskoj banci. Čak i izvoz koji je poslednjih nekoliko godina rastao, usporio je u poslednja dva tromesečja prošle godine. Proizvodnja električne energije je pala, a i „Fijat” je za 10 odsto smanjio svoju proizvodnju.
Optimističnu poruku na kraju je, ipak, poslao Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Beogradu. Prema njegovoj oceni, postoji mogućnost da se Srbija vrati na putanju trajnog razvoja i da zabeleži stope rasta koje je imala pre krize (od oko četiri, pet odsto). Da bi to postigla potrebno je da se reformski zakoni koji se odnose na stečaj i privatizaciju primene, ali i da se, nakon usvajanja Zakona o radu, nastave reforme tog tržišta. U Svetskoj banci, na primer, kažu da Srbija za aktivne mere zapošljavanja izdvaja tek desetinu sredstava koja čine evropski prosek. A taj skroman iznos tokom 2014. godine dodatno je smanjen. Šestović, inače očekuje da se inflacija, koja je tokom prošle godine deset meseci bila ispod cilja Narodne banke, ove godine vrati u okviru planiranih granica (od 2,5 do 5,5 odsto).
Antrfile: Rast u regionu 1,3 odsto
Svetka banka u ovoj godini očekuje skroman oporavak regiona. Prosečna stopa rasta privredne aktivnosti biće 1,3 odsto. Postoje i neki rizici za ostvarenje ove projekcije, a prema rečima Galine Andronove Vinslet, oni se ogledaju u sporijem oporavku evrozone, deflaciji i produžetku recesije u Rusiji. S obzirom na to da su tržišta regiona u procesu reformi, jedan od rizika može da bude i nezadovoljstvo zbog primene teških mera, ali i nepovoljni vremenski uslovi.
Standard i Purs potvrdio kreditni rejting Srbije na BB-
Međunarodna rejting agencija „Standard i Purs” potvrdila je kreditni rejting Srbije BB minus (BB-) sa negativnim izgledima, objavila je Uprava za javni dug Ministarstva finansija.
Prema oceni analitičara „Standarda i Pursa”, potvrda kreditnog rejtinga Srbije i prekid posebnog nadzora odražavaju mišljenje da je opao neposredan rizik od slabljenja kreditne sposobnosti.
Pod posebni nadzor analitičara „Standarda i Pursa” Srbija je stavljena 10. oktobra 2014. godine zbog negativnih implikacija.
U objašnjenju te rejting agencije navedeno je da je Srbija započela procese fiskalne konsolidacije koji bi trebalo da ublaži rast javnog duga tokom godine, ocenjujući kao značajne pozitivne faktore budžet za 2015. i aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Objašnjavajući zašto su dali negativne izglede za kretanje kreditnog rejtinga Srbije, analitičari „Standarda i Pursa” su naveli da su takvu ocenu dali zbog neizvesnosti oko obima fiskalnih reformi u srednjem roku i slabih izgleda za ekonomski rast.
Prema oceni te međunarodne rejting agencija, glavni i neposredni izazov za Vladu Srbije ostaje fiskalna konsolidacija i da je još rano da se potvrdi da će mere štednje uvedene krajem 2014. i u budžetu za 2015. biti dovoljne za stabilizaciju putanje javnog duga.
Prema proceni „Standarda i Pursa”, ukoliko se zadrži smanjenje troškova i smanji budžetska podrška javnim preduzećima, prosečan godišnji rast državnog duga biće 5,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u periodu od 2015. do 2018. godine, što je nešto više od projekcije deficita budžeta opšte države od 4,8 odsto BDP.
To će biti taman dovoljno da se stabilizuje nivo javnog duga, ali samo pod uslovom ako se ekonomski rast vrati na stope rasta iznad dva odsto godišnje i inflacija poveća na stope preko 4,5 odsto od 2017. nadalje, što trenutno očekuju analitičari „Standarda i Pursa”.
„Standard i Purs” je ocenio da će Srbija u 2015. godini zabeležiti pad BDP od 0,5 odsto, ali bi u narednim godinama BDP trebalo da krene uzlaznom putanjom, tako da se u 2016. očekuje rast od 1,3 odsto, a u 2017. dva odsto rasta BDP-a.
Međunarodna rejting agencije „Fič rejtings” prošle nedelje je potvrdila kreditni rejting Srbije na B+, sa stabilnim izgledima.
U januaru prošle godine „Fič rejtings” je snizila kreditni rejting Srbije sa BB- sa negativnim izgledima na B+ sa stabilnim izgledima. Tanjug
A. Telesković
objavljeno: 20.01.2015.
