Izvor: Politika, Beta, 30.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šalteri smanjuju konkurentnost
Pojednostavljenjem administrativnih procedura, kompanije i građani Kruševca, Vranja i Zrenjanina mogli bi godišnje da uštede 1,5 miliona dolara i 1,7 miliona dana koje bi proveli čekajući u redovima ispred šaltera
Šalter i fioka predstavljaju, uprošćeno gledano, najveću prepreku za brzo otvaranje preduzeća i izdavanje raznoraznih dozvola za poslovanje. Duge i složene pravne procedure, neusaglašenost propisa, kao i nedovoljno zaokruženi pravni sistem u velikoj meri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << utiču i na nisku konkurentnost srpske privrede.
Taj problem može biti rešen, između ostalog, pojednostavljenjem izdavanja dozvola i dokumenata, ali i smanjenjem troškova administracije, zaključeno je na jučerašnjoj konferenciji „Jačanje konkurentnosti privrede kroz regulatornu reformu”.
Stvaranjem pravnog sistema i uprošćavanjem administrativnih procedura kompanije i građani Kruševca, Vranja i Zrenjanina mogli bi godišnje da uštede 1,5 miliona dolara i 1,7 miliona dana koje bi proveli čekajući ispred šaltera. To je procena Đovanija Danijelea, stalnog predstavnika Međunarodne finansijske korporacije koja je članica grupacije Svetske banke.
– U vreme svetske finansijske krize veoma je važno smanjiti troškove poslovanja i privući što više stranih investicija. To će, međutim, biti prilično teško u ovom periodu kada je međunarodna konkurencija sve oštrija – ocenio je Danijele.
Još mračnije prognoze dolaze od Svetske banke. Sajmon Grej, šef beogradske kancelarije navedene institucije, upozorio je da će Srbija biti prinuđena da se bori za svakog investitora, što znači da će srpska privreda morati da postane konkurentnija. On je naglasio i da će kredit od tri milijarde evra, koji je Vlada Srbije uzela od Međunarodnog monetarnog fonda, biti dovoljan samo da naša zemlja preživi ovu i sledeću godinu, ali ne i da pokrije deficit tekućeg računa.
– Vlada je u mnogim slučajevima uspešno odgovorila na krizu, ali nije u dovoljnoj meri zaštitila najsiromašnije građane. Ako se ekonomski rast smanji za samo jedan odsto, broj siromašnih biće dupliran, a u Srbiji je od početka godina industrijska proizvodnja opala za čak 17 odsto. Zabrinjavajuće je i što vaša zemlja već godinama troši više nego što proizvodi – upozorio je Grej, dodajući i da je u proteklom periodu povećan rizik poslovanja, što je dovelo i do smanjenja direktnih stranih investicija i pada konkurentnosti srpskih proizvoda.
Za ovakvo stanje, prema mišljenju Igora Brkanovića, pomoćnika ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Srbija je sama odgovorna.
– Ne možemo da krivimo svetsku ekonomsku krizu što se nalazimo na 85. mestu globalnog indeksa konkurentnosti. Taj položaj moramo sami da popravimo i da budemo makar ispred zemalja u okruženju, poput Crne Gore i Hrvatske – naglasio je Brkanović i najavio pojednostavljivanje procedure izdavanja dozvola i ujednačavanje pravila poslovanja.
Dok se to ne dogodi, mala i srednja preduzeća biće najveće žrtve složene birokratske procedure jer, prema Brkanovićevoj proceni, ako primena propisa veliku firmu košta jedan evro, za malo preduzeće troškovi su deset puta veći.
N. Miković
[objavljeno: 31/03/2009]
