Izvor: Politika, 15.Jun.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šabac postaje moćan region

Ovaj grad u zapadnoj Srbiji ima dve industrijske zone i dobru infrastrukturu. Nacrt prostornog plana zemlje predviđa u narednih deset godina prosečan rast BDP-a od najmanje pet odsto. – Kopaonik kao loša formula

Jačanje pozicije i privredne konkurentnosti Srbije i njenih regionalnih celina na principu održivog razvoja jedan je od ciljeva Nacrta prostornog plana Srbije. To podrazumeva dinamičan privredi razvoj (najmanje pet odsto prosečan rast BDP do 2020.godine), povećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konkurentnosti i reindustrijalizaciju kroz davanje mogućnosti svakoj opštini da otvori industrijsku zonu. Uz optimalno korišćenje prednosti pojedinih područja, poseban značaj se daje poljoprivredi i turizmu.

Vojvodina je, na primer, poznata kao žitnica, ali učešće poljoprivrede u njenom razvoju je svega 10 odsto, a to govori da nije razvijena na onaj način koji zahtva intenzivni oblik poljoprivrede.

– Država mora subvencijama da pomogne poljoprivredu. Ono što naročito podvlačimo jeste da ona sama nema perspektivu, ali povezana sa prerađivačkom industrijom može da bude uspešna. Potrebno je izvoziti gotov proizvod, a ne sirovinu– kaže profesor Borislav Stojkov, rukovodilac izrade Prostornog plana Srbije 2010–2021.

Voćarski krajevi u središnjoj Srbiji kao što je malinarstvo u Arilju, kako ističe, uglavnom su prepušteni inicijativi pojedinaca.

– Poljoprivrednici nemaju veliku podršku države da bi se organizovali i stvorili gotove proizvode. Jedan kraj u Austriji gaji 120 vrsta jabuka ali ih prerađuje u isto toliko vrsta proizvoda koje izvozi – kaže profesor Stojkov.

Tvorci plana sugerišu obnovu planinskih područja uz podršku države i regiona, tamo gde su ona udaljena od gradova. Misli se, pre svega, na obnovu stočarstva koje je zamrlo u Srbiji, turizam i preradu bobičastog i šumskog voća.

– Cvet zove, jasmina ili bagrema koji cveta u ogromnim količinama, su brendovi na kojima bi Srbija mogla da ima perspektivu. Drugim rečima, podvlačimo značaj regionalnog identiteta. Kultura, priroda i ekonmski brend, harmonizovani daju formulu održivog razvoja i mogu da podstaknu konkurentnost regiona u širem smislu. Na tome bi regionalne kancelarije trebalo da stvaraju ideju o regionalnim projektima – naglašava direktor Republičke agencije za prostorno planiranje.

U Kladovu je, kaže, francuski investitor samonicijativno pokrenuo proizvodnju vina, ali taj proizvod nije konkurentan jer ne postoji dovoljna količina za izvoz.

Da Srbija u kojoj je najveći deo stanovništva skoncentrisan duž Koridora 10, ne bi ostala ispražnjena ovaj strateški dokument preporučuju novi vid turizma za planinska područja.

– Sadašnje intervencije u turizmu više rasteruju stanovništvo. Meštani iz sela moraju da budu uključeni i samo u kooperaciji taj kraj može da ostane održivi. Kopaonik je primer lošeg iskustva jer je izgradnja išla u pravcu velikih naselja i skijališta na vrhu planine. Ta formula je u Evropi prevaziđena. Naselja treba da ostanu u podnožju tamo gde je stanovništvo, a na planinama treba gajiti održivi turizam koji je dobrim odnosima sa prirodom. U suprotnom stanovnici će otići – navodi profesor Stojkov.

Primena novu formule predlaže se na Suvoj planini, Beljanici, Radanu... gde bi se projekti pravili u saradnji sa meštanima.

– Namera je i da sva mala naselja očuvamo tako što ćemo stanovništvo uključiti u razvojne projekte. Dobar primer je Šarganska osmica, koju su Železnice Srbije uradile  u kooperaciji sa stanovništvom Mokre Gore. To je postalo srpski brend – kaže naš sagovrnik.

Zapadna Srbija je slabije rangirana što se tiče razvoja, jer inače, ima puno pasivnih krajeva. Ona nema jaku privrednu aktivnost naročito u delu između Zlatibora, Tare i Zlatara.

–Tu se nalazi reka Uvac, koju treba iskoristiti za specijalni tip proizvodnje zasnovan na šumskim proizvodima i šumarstvu – predlaže naš sagovornik.

Najkonkurentnija oblast u zapadnoj Srbiji je, kaže, prostor između Valjeva i Šapca.

– Šabac ide brzim koracima napred. Dobro planira ekonomski razvoj sa dve industrijske zone i dobrom infrastrukturom. Vrlo brzo će da postane jedan od moćnijih krajeva Srbije. Dok Valjevo zaostaje. Ta dva grada iako se nalaze na 60 kilometara udaljenosti nikada nisu sarađivali. Kroz plan pokušavamo da podstaknemo njihovu kooperaciju. Ako bi se te dve privrede, jedna slabija jedna jača, povezale mislim da bi tu mogli da se ostvare ozbiljna saradnja u industrijskoj proizvodnji, turizmu, poljoprivednoj proizvodnji različitih oblika i energetici – zaključuje profesor Stojkov.

Marijana Avakumović

objavljeno: 16.06.2010.

Nastavak na Politika...