Izvor: SrbijaDanas.com, 14.Jun.2021, 16:58

SVAKI LET DRONOM BEZ ODOBRENJA JE KAŽNJIV: Kazne mogu biti do MILION DINARA - snimanje vas može puno koštati

Upotreba dronova regulisana je Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima donetim od strane Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Korišćenje bespilotnih letelica poslednjih godina doživljava ogromnu popularnost u Srbiji. Dronovi se koriste u komercijalne svrhe, za obavljanje poslova i kao vid zabave. Dostupni su u civilnoj upotrebi, ali neodgovorno korišćenje može ugroziti bezbednost u vazduhu i na tlu.

Pravilnikom se propisuju uslovi bezbednog korišćenja >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << bespilotnih letelica, a jedna od prvih odredbi odnosi se na njihovu klasifikaciju koja mnogo toga govori o nameni i performansama dronova koje su u pojedinim slučajevima impresivne.

Prvoj grupi pripadaju dronovi koji su lakši od 250 grama, a njihova maksimalna brzina ne prelazi 19 metara u sekundi. U drugoj grupi su letelice čija masa ne prelazi 150 kilograma. Koriste se u privrednim aktivnostima, za snimanje terena i različitih vrsta događaja. Treću grupu bespilotnih letelica čine dronovi koje koriste organi odbrane, unutrašnjih poslova i carine. Četvrta grupa uključuje one koji lete isključivo u zatvorenom prostoru.

- Za sve letelice koje su teže od 250 grama potrebna je dozvola za letenje i snimanje u naznačenim područjima na celoj teritoriji Srbije. Dozvole za letenje su potrebne u zonama aerodroma, helidroma i uslovno zabranjenim zonama letenja koje se mogu videti na našoj karti. Dostupna je na internet adresi Nacionalnog klastera bespilotnih letelica. Tu se može videti mapa odobrenih letova - objašnjava za Biznis.rs predsednik izvršnog odbora Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora Sima Marković.

On kaže da je za snimanje dronom iznad teritorije Srbije potrebna dozvola Ministarstva odbrane, dok dozvola za letenje dobija od Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

- Za bespilotne letelice mase do 249 grama ne treba dozvola, osim ukoliko snimaju. Za snimanje je potrebna dozvola na teritoriji cele Srbije. Te letelice mogu leteti po gradu osim u zoni zabranjenog letenja LY R8, jer je za let u ovoj zoni potrebna dozvola. Svaki let bez odobrenja, naročito u zoni zabranjenog letenja je kažnjiv i preti oduzimanje drona- govori Marković.

Kazne za prekršaj kreću se od 25.000 do milion dinara za pravna lica i od 10.000 do 50.000 dinara za fizičko lice. U odredbama Zakona o vazdušnom saobraćaju kao prekršaji navedeni su i "pružanje usluga iz vazduha bez potvrde o osposobljenosti" i "lansiranje letećih objekata bez prethodno pribavljene saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi" i "pod uticajem alkohola i psihoaktivnih supstanci".

Prema Pravilniku, evidenciju vazduhoplova vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije i u njoj se nalaze svi dronovi čija masa pre poletanja ne prelazi 150 kilograma. Upis je obavezan kada je reč o dronovima koji lete na visinama većim od 100 metara, iznad i u blizini ljudi. Takođe, potrebno je registrovati dronove koji lete noću i one koji za potrebe obavljanja privrednih delatnosti izbacuju tečnost, predmete ili nose teret.

Za registraciju drona neophodan je dokaz o plaćenoj carini ukoliko je letelica proizvedena u inostranstvu, odnosno overena pisana izjava ako je dron domaće izrade. Zatim, potrebno je uputstvo proizvođača za upotrebu na srpskom, odnosno engleskom jeziku. Treći dokument neophodan za registraciju jeste ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu koja može nastati korišćenjem drona.

U Srbiji ima između 450 i 500 registrovanih dronova. Upitan je broj onih koji su u voznom stanju. Broj prodatih dronova je između pet i šest hiljada. Razlika između broja prodatih registrovanih predstavlja broj bespilotnih letelica koje nisu registrovane. Dakle, najmanje 10 odsto je registrovano i to je veliki problem u pogledu bezbednosti. Takođe, jedan od problema je što nema škola za obuku. Radimo na tome da sertifikujemo program za obuku, kako bi ljudi mogli da se osposobe za upravljanje dronom, objašnjava Marković i dodaje da se polaganja za dozvolu koja omogućava upravljanje dronom održavaju u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

Dozvolu je moguće dobiti i polaganjem testa u Nacionalnom klasteru bespilotnih letelica. Dovoljno je da se prijavite i polažete. Pripremljena je grupa pitanja, od kojih 40 bude na testu. Nema praktične obuke.

Najbezbednija upotreba drona podrazumeva letove van naseljenog područja. Kada se dobije dozvola za let moguće je koristiti ih i u naseljenim oblastima. Običaj je da se let najavi pet do 10 dana pre nego što će biti izveden. Vlasnik drona dužan je da obavesti kontrolu letenja o lokaciji, putanji, svrsi i trajanju leta.

- Mapa letova je data u vidu krugova, odnosno poligona koji su obojeni zeleno kada je letelica aktivna, odnosno crveno kada snima- objašnjava Marković i napominje da su dronovi veoma korisni za obavljanje nadzora na poljoprivrednim gazdinstvima.

Letelice snimaju stanje poljoprivrednih kultura i voća. Radi se o velikim dronovima koji nose multispektralne kamere. Slika koju beleže ukazuje stručnjacima šta je biljci neophodno za pravilan rast. Takođe, postoje dronovi koji imaju prskalice i koriste se za zaštitu useva, objašnjava Marković i dodaje da je poslednjih godina upotreba dronova doživela ekspanziju kada je reč o geodeziji i građevinarstvu.

- Ono što su nekada geometri radili sedam dana, sada obave za sat vremena. Bespilotne letelice se koriste i u projektovanju puteva. Imaju široku primenu u velikom broju poslova i industrija, a sve češće se koriste u izveštavanju i realizaciji direktnih prenosa. Građevinci zahvaljujući dronovima prate tok radova na gradilištu. Periodično snimaju, a potom šalju snimke u formi izveštaja koji najbolje pokazuju kako napreduju radovi. Mogućnosti primene su ogromne, ali je u većini slučajeva neophodna registracija i dozvola- zaključuje Marković.

Nastavak na SrbijaDanas.com...