Izvor: B92, 25.Jul.2012, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruski kredit - slamka spasa Srbije?
Beograd -- Izjava Mlađana Dinkića da je državna kasa prazna, podelila je analitičare i unela zebnju kod svih onih čije zarade zavise od buđžeta.
Kao jedan od načina za popunjavanje blagajne, Dinkić je pomenuo mogućnost da se ruski kredit, odobren za rekonstrukciju železnice, preusmeri za budžetsku podršku.
Međutim, to je mač a dve oštrice jer bi tek trebalo pregovarati sa Rusima o novoj nameni pozajmice, a to može da bude vrlo težak posao.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Tim pre, što su oni povoljne uslove dali jer očekuju da kroz rekonstrukciju pruga i nabavku lokomotiva i vagona, uposle i svoje firme.
Po mišljenju profesora Ekonomskog fakulteta Milojka Arsića, koji je bio i član ekonomskog saveta dosadašnjeg premijera, "stanje budžeta dramatizuje se kako bi bio napravljen prostor za povećanje PDV-a"
"Generacijski ali i sa stanovišta dobre budžetske politike neprihvatljivo je da se tekuća plaćanja finansiraju iz kredita koji će otplaćivati naredna pokolenja. Daleko veći efekat imalo bi ukidanje Zakona o fiskalnoj decentralizaciji, čiji inicijator je upravo bio Dinkić, i kojim su neki prihodi preneti lokalnim samoupravama a da im pri tom nisu prenete i obaveze, zbog čega je budžet na kraju godine tanji za oko 40 milijardi dinara. I kad bi se taj zakon sada ukinuo, ili se obaveze prenele na lokal, što bi bila prava decentralizacija, to bi javne prihode uvećalo u poslednjem kvartalu za deset milijardi dinara" , rekao je Arsići.
Premna njegovim rečima, u najmanju ruku nekorektno je tvrditi da ne postoji budžetska rezerva, kada stručnjaci i te kako znaju da se državna kasa i kod nas i u drugim državama puni iz tekućeg priliva.
On očekuje da se smanji i planirani rast zarada i penzija, da se to svede "tek na meru održavanja obaveze" i dodaje da bi značajne uštede mogle da se dobiju ukidanjem brojnih neproduktivnih subvencija.
"Nema opravdanja da se novac svih građana daje na korišćenje samo nekim privrednicima ili strancima. I za ta davanja koja su važan uzrok budžetskog deficita, inicijator je bio Dinkić", podseća Arsić.
I neka od udruženja poslodavaca kao lek za budžetski deficit predlažu smanjenje zarada u javnom sektoru i zamrzavanje penzija. Penzioneri se, pri tom, uzdaju u Jovana Krkobabića, za koga kažu da odbija i razgovor na tu temu i da "pod miškom uvek nosi koalicioni sporazum". On ni u jednoj varijanti neće pristati na realno smanjenje penzija. U problemu bi se, po svemu sudeći, našla i javna, komunalna preduzeća, jer bi njihova nenaplaćena potraživanja narasla a to bi dalje zatvorilo krug u krizu međusobnih plaćanja.
Međutim, Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanje, tvrdi da je prethodna vlada uljuljkivala javnost u virtuelni svet, bajke koje su skrivale ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi ekonomija zemlje.
"Jako je dobro ako novi saziv prekine tu praksu i u startu počne da gradi iskren odnos prema javnosti. Tako Dinkićevu izjavu vidim kao nameru da se građani upoznaju sa realnim stanjem i da se kaže tačno koje mere na kratki, srednji ili dugi rok mogu da donesu rezultate" , kaže Đogović.
On dodaje da bi paralelno sa tim trebalo insistirati na novom aranžmanu sa MMF-om, zatražiti od njega makroekonomsku podršku za preuzetu obavezu suštinskih reformi poreskog sistema, javne uprave, pravosuđa, zdravstva, penzionog sistema.
Ukoliko se na jesen donese i novi zakon o javnim nabavkama, što podrazumeva značajne uštede u tim troškovima, javnost će videti da se, i pored novog zaduživanja, stvari kreću na bolje a i za investitore, bio bi to signal da je smanjen poslovni rizik zemlje.
"Treba budžetske izdatke, skrojene uz pretpostavku da će rast BDP-a iznositi 1,5 odsto, prilagoditi činjenici da je zemlja u recesiji, privreda u depresiji. Ja sam u to vreme upozoravao da je toliki rast nerealan i da će u najboljoj varijanti biti oko nule. To se, nažalost, ostvarilo, a kada se do kraja godine budu sveli pokazatelji, kada se uključi pad proizvodnje u poljoprivredi, industriji, izvozu, imaćemo negativnu stopu rasta od najmanje 1,5 ako ne i do tri odsto", zaključuje Đogović.
Pogledaj vesti o: Mlađan Dinkić
