Izvor: Politika, 14.Dec.2010, 23:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruske junice na uslužnom gajenju u Srbiji
Steone junice ruska i beloruska firma uvešće iz zapadne Evrope za 60 miliona evra i ostaviti u Srbiji, a junad će uzimati za sebe. – U Farmakom MB kažu da je to odličan aranžman i da su voljni da se u njega uključe i uzmu 20.000 grla. – U „BD Agro” tvrde da je ovo neisplativ posao
U Vladi Srbije juče je potpisano pismo o namerama koje će omogućiti da se iz zapadne Evrope u Srbiju uveze 50.000 visokokvalitetnih steonih junica, čije će potomstvo nakon ukrštanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa domaćim bikovima biti plasirano na tržište Rusije i Belorusije, izvestio je Tanjug. Vrednost čitavog projekta je 60 miliona evra, a memorandum su potpisali srpski ministar poljoprivrede Saša Dragin, predsednik Upravnog odbora ruskog „Agromeda” Vasilij Sekrijeru i generalni direktor „Ost-importa” iz Belorusije Andrej Atamančik. Potpisivanju su prisustvovali ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin i otpravnik poslova Belorusije Sergej Čičuk.
Ministar Dragin istakao je da je ovo „veliki dan, jer nikada nismo imali u okviru jednog sporazuma ovoliko uvećanje stočnog fonda u mlečnom govedarstvu u Srbiji”, posebno imajući u vidu probleme sa snabdevenošću domaćeg tržišta mlekom u proteklih nekoliko meseci.
„Taj problem se rešava, ali je na nama da učinimo da u što kraćem vremenu svi stanovnici Srbije imaju dovoljno kvalitetnog mleka po prihvatljivim cenama, a da poljoprivrednici mogu da se bave mlečnim govedarstvom i da ne strepe za svoju budućnost”, istakao je Dragin.
„Pored izvršne presude Upravnog suda koja je napokon donela rešenje ’Gordijevog čvora’ kako funkcioniše tržište mleka u Srbiji, i podizanja premije za mleko nakon rebalansa budžeta, ovo je sledeći korak koji i vlada i ministarstvo čine da pomognu”, naglasio je Dragin.
Reč je o robno-robnom sporazumu, pa Srbija ne plaća junice, već će one biti ovde na uslužnom gajenju, uz obavezu da se za njih koriste medikamenti iz Rusije i Belorusije, koji su po standardima Evropske unije, objasnio je Dragin, dodajući da je predviđeno da projekat traje od 2011. do 2016. godine.
Pored izvoza potomstva uvezenih junica u Rusiju i Belorusiju, „najbitnije je što u Srbiji ostaje 50.000 krava koje će davati mleko visokog kvaliteta i u velikim količinama”, istakao je Dragin.
Na novinarsko pitanje ko će moći da dobije ta grla, Dragin je kazao da postoje četiri opcije za potencijalne kooperante – u toku su pregovori sa predstavnicima Asocijacije poljoprivrednih proizvođača, mlekara i velikih farmi. Partneri iz Rusije i Belorusije ovde su osnovali svoju kompaniju. Zainteresovani su i za „grinfild” investiciju ili kupovinu preduzeća preko koga bi se taj program sprovodio, što je poslednja varijanta, kazao je Dragin, napominjući da bi „dalji tok pregovora ipak prepustio biznisu”.
Ministar poljoprivrede je napomenuo da je ovo samo prvi od sporazuma po ovom principu koji su u pripremi, dodajući da će, pre svega, biti realizovan program koji će se odnositi na simentalske rase, koje su „adekvatnije za južne delove naše zemlje”.
Vlasnik kompanije „Farmakom MB”, u čijem je sastavu Šabačka mlekara, Miroslav Bogićević, kaže da je to odličan aranžman koji će omogućiti ne samo da se poveća proizvodnja mleka u Srbiji, već i da najzad krenemo s višom fazom prerade u poljoprivredi.
– Mi smo već u pregovorima o uvozu 10.000 grla iz Bavarske i Austrije koje bi trebalo da stignu u naredne dve godine i koje bi rasporedili što našim kooperantima što na naše farme. Voljni smo da se uključimo u ovaj program Ministarstva poljoprivrede i mogli bismo da uzmemo ukupno 20.000 grla. Ljudi iz mlekare su juče bili na potpisivanju ugovora i sada proučavamo sve uslove tog aranžmana poput roka isporuke i sličnog – kaže Bogićević dodajući da je uvoz ovolikog broja grla sasvim realan.
Uvoz ovako velikog broja grla iznenađenje je za mnoge poznavaoce stočarskih prilika u Srbiji. Broj grla od čak 50.000 koji se uvoze zvuči fantastično, jer mi, kažu, nemamo uslova da prihvatimo i kvalitetno odgojimo ni 5.000, a kamoli 50.000 grla.
Sem toga, naš motiv za uslužni tov je relativno jasan – da se poveća proizvodnja mleka, ali ostaje nejasno šta je motiv Rusa za ovakav posao baš u Srbiji. S obzirom na to da humanitarni razlozi ne mogu da pretegnu, zaključak je da je to zarada.
– Može biti da je ovde jevtinija stočna hrana i radna snaga tako da će oni jevtinijom uzgojem dobiti jevtinije tele i kasnije jevtinije meso – kaže jedan stručnjak.
Ljubiša Jovanović, direktor kompanije „BD Agro” iz Dobanovaca (koja je najveći proizvođač sirovog mleka evropskog kvaliteta) kaže da je i dalje mnogo otvorenih pitanja koja traže odgovor pre nego što se napravi konačan aranžman sa ruskom i beloruskom kompanijom.
– Dva su ključna pitanja. Prvo, kako će izgledati plan otplate junica, a drugo kako će i s koliko novca za subvencije država da podrži seljake. Dakle, koliko godina i s koliko ženske teladi srpski seljak treba da otplaćuje jednu kravu koju je dobio na čuvanje. I šta je njegov interes u tom poslu. Ako je jedina korist to što će uzimati mleko, to nije dovoljno jer zbog sadašnje cene mleka seljaci u Srbiji su i prestali da ga proizvode i da zatvaraju štale. Ništa manje nije važno ni pitanje ko će obezbediti novac da se obnovi infrastruktura jer destrukcijom stočnog fonda uništena je i infrastruktura i oprema. Nije nevažno ni to što je Srbija preskupa zemlja za uzgoj junica, jer je po ceni mleka i ceni ulaznih sirovina to u Srbiji neisplativ posao. Pa u Rusiji je litar goriva 35 dinara za seljaka koji se bavi ovom vrstom poljoprivredne proizvodnje. I sve drugo je jeftinije, gas, hrana, zdravstvena zaštita... Zato nije nebitno ni pitanje šta će biti i ko će pokrivati eventualne gubitke – kaže Jovanović.
J. Rabrenović
M. Brkić
objavljeno: 15.12.2010.
.jpg)
